English Srpski
Skip Navigation LinksSmart doo > Start > Gimnazija > Nastavni predmeti
Računarska gimnazija Smart
Specijalni popusti

-50%

za đake generacije ili jedno od prva tri mesta na međunarodnom takmičenju iz matematike, informatike ili fizike u 8. razredu

-30%
 
za đake koji su osvojili jedno od prva tri mesta na republičkom takmičenju iz matematike, informatike i fizike u 8. razredu

-20%

za nosioce Vuk Karadžić diplome ili osvojeno jedno od prva tri mesta na okružnom takmičenju iz matematike, informatike i fizike u 8. razredu

-10%

za đake koji su osvojili jedno od prva tri mesta na opštinskom takmičenju iz matematike, informatike i fizike u 8. razredu

I to nije sve

-10%
za avansne uplate

-5%
za plaćanje školarine u dve rate

Mogućnost mesečnog plaćanja školarine, od 97,50 € do 195 € u zavisnosti od prava korišćenja popusta

 
Smartovci
 
Školski list 2. broj
Računarska gimnazija Smart - Smartovci br.2
 
Školski list 1. broj
Računarska gimnazija Smart - Smartovci br.1
Računarska gimnazija Smart
Trg Mladenaca 5
21000 Novi Sad
tel. 021/ 47 28 200
Nastavni predmeti
 
Stručni nastavni predmeti

MATEMATIKA

CILJ nastave predmeta Matematika je sticanje matematičkih znanja i umenja neophodnih za razumevanje zakonitosti u prirodi i društvu, za primenu u svakodnevnom životu i praksi, kao i za uspešno nastavljanje obrazovanja i razvijanje mentalnih sposobnosti učenika, pozitivnih osobina ličnosti i naučnog pogleda na svet.

ZADACI nastave predmeta Matematika su:

  • sticanje znanja neophodnih za razumevanje kvantitativnih i prostornih odnosa, kao i problema iz raznih područja;
  • sticanje opšte matematičke kulture, uz shvatanje mesta i značaja matematike u progresu civilizacije;
  • osposobljavanje učenika za uspešno nastavljanje obrazovanja i izučavanje drugih oblasti u kojima se matematika primenjuje;
  • doprinos formiranju i razvijanju naučnog pogleda na svet;
  • doprinos radnom i politehničkom obrazovanju učenika;
  • razvijanje logičkog mišljenja i zaključivanja, apstraktnog mišljenja i matematičke intuicije;
  • doprinos izgrađivanju pozitivnih osobina ličnosti kao što su upornost, sistematičnost, urednost, tačnost, odgovornost, smisao za samostalni rad, kritičnost;
  • dalje razvijanje radnih, kulturnih, etičkih i estetskih navika učenika;
  • dalje osposobljavanje učenika za korišćenje stručne literature i drugih izvora znanja.

SADRŽAJI PROGRAMA ZA I RAZRED (5 časova nedeljno, 180 časova godišnje):

  • logika i skupovi: osnovne logičke i skupovne operacije, važniji zakoni zaključivanja, osnovni matematički pojmovi - definicija, aksioma, teorema, dokaz, Dekartov proizvod, relacije, funkcije, elementi kombinatorike - pravilo zbira i proizvoda (20);
  • realni brojevi: pregled brojeva, operacije, polje realnih brojeva, približne vrednosti realnih brojeva (14);
  • proporcionalnost: razmera i proporcija, proporcionalnost veličina, primene, procentni račun, kamatni račun, tablično i grafičko prikazivanje stanja, pojava i procesa (13);
  • uvod u geometriju: osnovni i izvedeni pojmovi i stavovi geometrije, osnovni objekti geometrije: tačka, prava i ravan, osnovni stavovi o relacijama pripadanja, rasporeda i paralelnosti, međusobni položaji tačaka, pravih i ravni, duž, mnogougaona linija, poluprava, poluravan, poluprostor, ugao, diedar, mnogougao, orijentacija (13);
  • podudarnost: osnovni stavovi, izometrija, podudarnost geometrijskih objekata, podudarnost duži, uglova, trouglova, prav ugao, normalnost pravih i ravni, ugao između prave i ravni, vektori i operacije sa njima, direktne i indirektne izometrije, simetrije, rotacije, translacije ravni i prostora, odnosi stranica i uglova trougla, kružnica i krug, značajne tačke trougla, četvorougao, primene, konstruktivni zadaci - trougao, četvorougao, mnogougao, kružnica (41);
  • racionalni algebarski izrazi: polinomi i operacije sa njima, deljivost polinoma i rastavljanje na činioce, operacije sa algebarskim izrazima, primena transformacija racionalnih algebarskih izraza kod rešavanja linearnih jednačina i nejednačina, linearne jednačine sa parametrima, važnije nejednakosti (35);
  • sličnost: merenje duži i uglova, proporcionalnost duži, Talesova teorema, homotetija, sličnost, Pitagorina teorema, potencija tačke, primene (19);
  • trigonometrija pravouglog trougla: trigonometrijske funkcije oštrog ugla, osnovne trigonometrijske identičnosti, rešavanje pravouglog trougla (13).

NAPOMENA: Obavezna su četiri dvočasovna školska pismena zadatka sa jednočasovnim ispravkama (12).

II i III RAZRED
Primenjuje se program iz matematike propisan Pravilnikom o nastavnom planu i programu za gimnaziju i "Prosvetni glasnik" za prirodno-matematički smer.

SADRŽAJI PROGRAMA ZA II RAZRED (5 časova nedeljno, 185 časova godišnje):

  • Stepenovanje i korenovanje: Stepen čiji je izložilac ceo broj, operacije; decimalni zapis broja u standardnom obliku. Funkcija y = xn (nN) i njen grafik. Koren; stepen čiji je izložilac racionalan broj. Osnovne operacije sa korenima. Kompleksni brojevi i osnovne operacije sa njima; (37)
  • Kvadratna jednačina i kvadratna funkcija: Kvadratna jednačina sa jednom nepoznatom i njeno rešavanje, diskriminanta i priroda rešenja kvadratne jednačine. Vijetove formule. Rastavljanje kvadratnog trinoma na linearne činioce; primene. Neke jednačine koje se svode na kvadratne. Kvadratna funkcija (nule, znak, rašćenje i opadanje, ekstremna vrednost, grafik). Kvadratne nejednačine. Sistemi jednačina sa dve nepoznate koji sadrže kvadratnu jednačinu (kvadratna i linearna, dve čisto kvadratne, homogena kvadratna i linearna) - sa grafičkom interpretacijom. Iracionalne jednačine i nejednačine; (48)
  • Eksponencijalna i logaritamska funkcija: Eksponencijalna funkcija i njeno ispitivanje (svojstva, grafik). Jednostavnije eksponencijalne jednačine i nejednačine. Pojam inverzne funkcije. Pojam logaritma, osnovna svojstva. Logaritamska funkcija i njen grafik. Osnovna pravila logaritmovanja, antilogaritmovanje. Dekadni logaritmi. Primena logaritama u rešavanju raznih zadataka (uz upotrebu računara). Jednostavnije logaritamske jednačine i nejednačine; (32)
  • Trigonometrijske funkcije: Uopštenje pojma ugla; merenje ugla, radijan. Trigonometrijske funkcije ma kog ugla; vrednosti trigonometrijskih funkcija ma kog ugla, svođenje na prvi kvadrant, periodičnost. Grafici osnovnih trigonometrijskih funkcija; grafici funkcija oblika: y=A sin (ax+b) i y=A cos (ax+b). Adicione teoreme. Transformacije trigonometrijskih izraza (trigonometrijskih funkcija dvostrukih uglova i poluuglova, transformacije zbira i razlike trigonometrijskih funkcija u proizvod i obrnuto). Trigonometrijske jednačine i jednostavnije nejednačine. Sinusna i kosinusna teorema; rešavanje trougla. Primene trigonometrije (u metričkoj geometriji, fizici, praksi); (56)

SADRŽAJI PROGRAMA ZA III RAZRED (5 časova nedeljno, 180 časova godišnje):

  • Poliedri: Rogalj, triedar. Poliedar, Ojlerova teorema; pravilan poliedar. Prizma i piramida; ravni preseci prizme i piramide. Površina poliedra; površina prizme, piramide i zarubljene piramide. Zapremina poliedra: zapremina kvadra, Kavaljerijev princip. Zapremina prizme, piramide i zarubljene piramide; (25)
  • Obrtna tela: Cilindrična i konusna površ, obrtna površ. Prav valjak, prava kupa i zarubljena prava kupa. Površina i zapremina pravog kružnog valjka, prave kružne kupe i zarubljene kružne kupe. Sfera i lopta; ravni preseci sfere i lopte. Površina lopte, sferne kalote i pojasa. Zapremina lopte. Upisana i opisana sfera poliedra, pravog valjka i kupe;  (20)
  • Vektori: Pravougli koordinatni sistem u prostoru, projekcije vektora; koordinate vektora. Skalarni, vektorski i mešoviti proizvod vektora; determinante drugog i trećeg reda. Neke primene vektora; (15)
  • Analitička geometrija u ravni: Rastojanje dve tačke. Podela duži u datoj razmeri. Površina trougla. Prava, razni oblici jednačine prave; ugao između dve prave; rastojanje tačke od prave. Sistemi linearnih jednačina, Gausov postupak. Sistem linearnih nejednačina sa dve nepoznate i njegova grafička interpretacija; pojam linearnog programiranja. Krive linije drugog reda: kružnica, elipsa, hiperbola, parabola (jednačine; međusobni odnosi prave i krivih drugog reda, uslov dodira, tangenta; zajednička svojstva); (50)
  • Matematička indukcija. Nizovi: Matematička indukcija i njene primene. Elementarna teorija brojeva (deljivost, prosti brojevi, kongruencije). Osnovni pojmovi o nizovima (definicija, zadavanje, operacije). Aritmetički niz, geometrijski niz; primene. Jednostavnije diferencne jednačine. Granična vrednost niza, svojstva. Broj e; (38)
  • Kompleksni brojevi i polinomi: Pojam i primeri algebarskih struktura (grupa, prsten, polje). Polje kompleksnih brojeva. Trigonometrijski oblik kompleksnog broja. Moavrova formula. Neke primene kompleksnih brojeva. Polinomi nad poljem kompleksnih brojeva. Osnovna teorema algebre i neke njene posledice. Vijetove formule. Sistemi algebarskih jednačina višeg reda; (20)

SADRŽAJI PROGRAMA ZA IV RAZRED (5 časova nedeljno, 160 časova godišnje):

  • funkcije: važniji pojmovi i činjenice o funkcijama jedne promenljive (definisanost, nule, parnost, monotonost, periodičnost), složena funkcija (pojam i jednostavniji primeri), pregled elementarnih funkcija, granična vrednost i neprekidnost funkcije (geometrijski smisao), asimptote (36);
  • izvod funkcije: priraštaj funkcije, izvod funkcije (problem tangente i brzine), osnovne teoreme o izvodu, izvodi elementarnih funkcija, diferencijal i njegova primena kod aproksimacije funkcija, ispitivanje funkcija uz primenu izvoda, grafik funkcije (34);
  • integral: neodređeni integral, osnovna pravila o integralu, tablica osnovnih integrala, integrali nekih elementarnih funkcija, metod zamene, metod parcijalne integracije, određeni integral, Njutn-Lajbnicova formula (bez dokaza), primene određenog integrala - rektifikacija, kvadratura, kubatura (30);
  • kombinatorika: osnovna pravila, varijacije, permutacije, kombinacije bez ponavljanja, binomni obrazac (16);
  • verovatnoća i statistika: slučajni događaji, verovatnoća, uslovna verovatnoća i nezavisnost, slučajne veličine, binomna, normalna, Puasonova raspodela, srednja vrednost i disperzija, populacija, obeležje i uzorak, prikupljanje, sređivanje i prikazivanje podataka, pojam ocene parametara, ocene verovatnoće, srednje vrednosti i disperzije, intervalne ocene za verovatnoću i srednju vrednost (32).

NAPOMENA: Obavezna su četiri dvočasovna školska pismena zadatka sa jednočasovnim ispravkama (12).

Vrh strane

DISKRETNA MATEMATIKA

CILJ nastave predmeta Diskretna matematika je: usvajanje osnovnih matematičkih znanja koja omugućavaju praćenje razvoja računarstva, kao i šematizacija situacija koje se rešavaju na efikasan način pomoću grafova.

ZADACI nastave predmeta Diskretna matematika su:

  • da se usvoje osnovna znanja iz binarnih relacija i operacija sa skupovima;
  • upoznavanje sa operacijsko-relacijskim strukturama sa posebnim osvrtom na Bulove algebre;
  • upoznavanje sa elementima matematičke logike;
  • obnavljanje i proširivanje znanja iz kombinatorike;
  • upoznavanje sa osnovnim pojmovima iz teorije grafova.

SADRŽAJI PROGRAMA ZA II RAZRED (2 časa nedeljno, 72 časa godišnje):

  • uvod: skupovi i operacije sa skupovima, preslikavanja, operacije, relacije - relacija ekvivalencije, relacija poretka, klase ekvivalencije (3+3);
  • operacijsko-relacijske strukture: polugrupa, parcijalno uređen skup, totalno uređen skup, grupa, Bulove algebre, prsten, polje, homomorfizmi i izomorfizmi struktura (4+6);
  • elementi matematičke logike (19+15);
  • formalne teorije;
  • iskazna logika: iskazne formule, tautologije, iskazne funkcije konjuktivna normalna forma (KNF) i disjuktivna normalna forma (DNF);
  • logika prvog reda: formule, interpretacija formula, valjane formule;
  • matrice: pojam, operacije sabiranja, množenje skalarom, množenje matrica (2+0);
  • kombinatorika i grafovi: (8+8)
    • o predmetu kombinatorike, dva osnovna principa (množenja i sabiranja), varijacije i permutacije sa i bez ponavljanja, kombinacije sa i bez ponavljanja, binomna i polinomna teorema;
    • pojam grafa, šematizacija situacije, uređenost, stepen, orijentacija grafa, matrica susedstva u grafu, put i ciklični put u grafu, bojenje grafa, komponente povezanosti grafa, regularni grafovi i neke primene, podgraf grafa, parcijalni graf, stablo i šume kao specijalni slučajevi grafova.

Diskretna matematika je stručni predmet i bitan je za razumevanje i napredan rad u računarskim predmetima. Disciplina je relativno nova i često se u svetu ozbiljnije radi i na nivou srednje škole.
U toku školske godine predviđena su dva pismena zadatka sa ispravkama u ukupnom trajanju od 6 časova. U uvodnom delu predviđeno je da se obnovi sve o skupovima i relacijama iz gradiva matematike za I razred i da se obradi osnovna teorema relacije ekvivalencije o klasama ekvivalencije. U delu koji se bavi operacijsko-relacijskim strukturama treba da se upoznaju sa najvažnijim strukturama: grupama, polugrupama, mrežama, prstenom, poljem, kao homomorfizmima struktura. U temi Bulove algebre treba imati u vidu da se učenici upoznaju sa njom u I razredu u predmetu Računarski sistemi. U iskaznoj logici posebnu pažnju treba posvetiti formulama KNF i DNF. Kada je u pitanju logika I reda treba pripremiti učenike za nastavak ove teme u IV razredu u okviru predmeta Primena računara. O matricama treba dati osnovne informacije i to u cilju predstavljanja grafova u matričnom obliku. Kombinatorika bi se proširila u odnosu na gradivo iz I razreda temom binomna i polinomna teorema. Teorija grafova je centralni deo kursa. U ovom delu trebalo bi na primerima iz drugih disciplina (posebno iz računarstva i ekonomije) ukazati na korisnost takvog pristupa u rešavanju problema.
Za ovaj predmet predviđena je izrada dva pismena zadatka (po jedan u svakom polugodištu) u trajanju od po dva časa. Po jedan čas je predviđen za ispravak pismenih zadataka i ovi časovi nisu ušli u fond za realizaciju gradiva.

Vrh strane

PRIMENA RAČUNARA

CILJ nastave predmeta Primena računara je osposobljavanje učenika za korišćenje računarskih programa namenjenih primeni računara u različitim oblastima i osposobljavanje za upotrebu računara u daljem obrazovanju.

ZADACI nastave predmeta Primena računara su:

  • ovladavanje korišćenjem standardnih grafičkih operativnih sistema na nivou krajnjeg korisnika kao i korišćenjem interneta i elektronskom komunikacijom;
  • ovladavanje korišćenjem standardnih programa za obradu teksta na računaru;
  • ovladavanje korišćenjem standardnih programa za rad sa tabelama;
  • ovladavanje korišćenjem standardnih programa za kancelarijsko poslovanje;
  • ovladavanje korišćenjem baza podataka u okviru jednostavnijih programa;
  • ovladavanje osnovama multimedijalnih programa i samostalno kreiranje jednostavnijih multimedijalnih prezentacija;
  • ovladavanje korišćenjem standardnih programa za primenu računara u matematici i statistici;
  • upoznavanje sa osnovnim elementima veštačke inteligencije.

SADRŽAJI PROGRAMA ZA I RAZRED (3 časa nedeljno, 108 časova godišnje):

  • upoznavanje sa grafičkim operativnim sistemom zasnovanim na prozorima, pokretanje programa i korišćenje jednostavnika programa (kalkulator, paint, notepad). Rad sa datotekama i periferijskim uređajima (kopiranje, premeštanje, preimenovanje). Podešavanje karakteristika grafičkog radnog okruženja (izgled prozora, način prikaza ikona, rezolucije ekrana). Instalacija nekih komponenti (na primer fontova) (10+8);
  • korišćenje interneta, internet-pretraživači, komunikacija preko interneta (4+4);
  • obrada teksta na računaru: kreiranje, čuvanje, otvaranje dokumenata; formatiranje (izbor fonta, poravnanja, izrada stilova); ubacivanje različitih objekata i njihovo uklapanje u tekst; rad sa tabelama, generisanje obrazaca, cirkularnih pisama (12+16);
  • rad sa tabelama: kreiranje tabela, formatiranje tabele, tabelarne kalkulacije, povezivanje sa bazama podataka, filtriranje podataka, sortiranje tabela, grafički prikazi tabela, kreiranje različitih izveštaja (14+18);
  • vođenje evidencija u kancelarijskom poslovanju: kreiranje podsetnika, planiranje poslova, evidencija kontakt adresa, razmena poruka u okviru računarske mreže, (4+6).

SADRŽAJI PROGRAMA ZA II RAZRED (2 časa nedeljno, 72 časa godišnje):

  • modeliranje i kreiranje osnovnih baza podataka: dizajniranje tabela, uspostavljanje veza među njima, pravljenje upita, dizajniranje formi i izveštaja (18+10);
  • crtanje na računaru: kreiranje, čuvanje, otvaranje dokumenata, korišćenje različitih alata za crtanje, senčenje i bojenje, tehničko crtanje na računaru (5+5);
  • obrada crteža i fotografija na računaru (3+3);
  • animacija na računaru (4+4);
  • obrada zvuka na računaru: različiti tipovi zvučnih zapisa, snimanje zvuka, konverzija u različite formate (2+2);
  • audio i video formati (2+2);
  • kreiranje multimedijalne prezentacije (4+8).

SADRŽAJI PROGRAMA ZA III RAZRED (2 časa nedeljno, 72 časa godišnje):

  • osnovne mogućnosti programa za primenu računara u matematici (2+0);
  • korišćenje programa za obično izračunavanje: tipovi podataka i objekata, elementarna numerička izračunavanja, konstante promenljive, funkcije, aritmetički i logički operatori i funkcije (2+4);
  • rad sa nizovima, listama i matricama, funkcije za rad sa listama (2+4);
  • interpolacija i aproksimacija funkcija, lokalni ekstremi (2+4);
  • rad sa periferijskim uređajima (2+0);
  • grafičke mogućnosti i sinteza zvuka: opcije funkcije plot, kombinovanje više grafikona, grafik parametarski zadane funkcije, grafik trodimenzionih funkcija, sinteza zvuka, grafička animacija (6+6);
  • osnove programiranja: procedure i funkcije, ciklusi, uslovni i bezuslovni prelasci (4+10);
  • osnovne mogućnosti programa za statističku obradu podataka sa osnovnim elementima verovatnoće i statistike (14+8).

SADRŽAJI PROGRAMA ZA IV RAZRED (2 časa nedeljno, 64 časa godišnje):

  • oblasti primene veštačke inteligencije (2+0);
  • pretraživanja i optimizacije, korišćenje heuristika, primene u logičkim igrama (na primer igranje šaha) (6+8);
  • reprezentacija znanja, automatsko dokazivanje teorema, metod rezolucije, probabilističko rezovanje, primena u ekspertnim sistemima (10+10);
  • agenti, multi-agentni sistemi, mobilni agent (4+4);
  • prevođenje sa jednog prirodnog jezika na drugi, prepoznavanje govora (4+2);
  • prepoznavanje oblika, uloga neuronskih mreža (4+6);
  • primene u robotici (4+0).

Ostvarivanje programa ovog predmeta odvija se izradom konkretnih dokumenata različitog tipa i njihovim povezivanjem. Nastava se izvodi u računarskom kabinetu u grupama. Na kraju svake oblasti učenici treba da dobiju konkretne zadatke koje samostalno realizuju od početka do kraja.
U I razredu obavezno je da učenik izradi rad u kome se koriste svi programi obrađeni u gradivu u trajanju od 12 školskih časova.

Vrh strane

RAČUNARSKI SISTEMI

CILJ nastave predmeta Računarski sistemi je upoznavanje sa osnovnim informatičkim pojmovima, sa strukturom računarskog sistema i najrasprostranjenijim arhitekturama savremenih računarskih sistema.

ZADACI nastave predmeta Računarski sistemi su:

  • upoznavanje različitih brojevnih sistema, ovladavanje osnovnim aritmetičkim operacijama i procesom prevođenja brojeva iz jednog brojevnog sistema u drugi;
  • sagledavanje veze između Bulove algebre i komponenti računarskog sistema;
  • upoznavanje strukture i načina funkcionisanja savremenih računarskih sistema;
  • sticanje znanja o ulozi svake komponente računarskog sistema;
  • upoznavanje arhitekture višeprocesorskih sistema i računarskih mreža.

SADRŽAJI PROGRAMA ZA I RAZRED (2 časa nedeljno, 72 časa godišnje):

  • pojam informacije, zapis i obrada podataka, kodiranje (4+2);
  • brojevni sistemi, prevođenje iz jednog brojevnog sistema u drugi (6+4);
  • Bulova algebra i logičke komponente računara (4+4);
  • struktura savremenih računarskih sistema (4+0);
  • struktura hardvera, način povezivanja hardverskih komponenti (arhitekture savremenih računara), hardverske komponente: mikroprocesori, unutrašnje memorije, spoljašnje memorije, ulazno-izlazni uređaji (10+6)
  • struktura softvera: operativni sistemi, razvojni softver, korisnički softver (4+6);
  • višeprocesorski sistemi i napredne arhitekture računara, računarske mreže i internet (6+6).

Predmet Računarski sistemi odnosi se na teorijske osnove savremenih računskih sredstava, ali i na praktičnu primenu teorijskih rezultata u konstrukciji računara. Dakle, pored upoznavanja teorijskih osnova, potreban je i praktičan rad u laboratoriji gde učenici treba da spajaju pojedine računarske komponente u upotrebljive celine.
U okviru predmeta predviđena je izrada dva pismena zadatka u trajanju od po dva časa. Za ispravku svakog pismenog zadatka predviđen je po jedan čas. Časovi predviđeni za izradu i popravak pismenog zadatka nisu ušli u fond za realizaciju pojedinih nastavnih tema.

Vrh strane

PROGRAMIRANJE I PROGRAMSKI JEZICI

CILJ nastave predmeta Programiranje i programski jezici je upoznavanje sa algoritamskim načinom rešavanja problema, ovladavanje tehnikama programiranja i sticanja znanja o savremenim programskim jezicima.

ZADACI nastave predmeta Programiranje i programski jezici su:

  • upoznavanje sa pojmom algoritma i vezom algoritama i savremenih računara;
  • upoznavanje sa procesom rešavanja zadataka na savremenim računarima;
  • sticanje osnovnih znanja o proceduralnim programskim jezicima, načinu zapisa podataka i zapisu programa u proceduralnom programskom jeziku;
  • ovladavanje osnovnim tehnikama programiranja u proceduralnom programskom jeziku;
  • upoznavanje pojma potprogram (modul, funkcija, ...) i složenih struktura podataka;
  • sticanje znanja o raznim algoritmima pretraživanja i sortiranja, kao i upoznavanje rekurzivnih postupaka;
  • osposobljavanje za izradu programa vezanih za primenu u praksi;
  • upoznavanje sa objektno-orijentisanim stilom programiranja; 
  • upoznavanje osnovnih pojmova objektno-orijentisane paradigme (objekta, klasa, nasleđivanje)
  • savladavanje konkretnog objektno-orijentisanog programskog jezika;
  • sticanje znanja o elementima objektno-orijentisane analize i objekto-orijentisanom projektovanju programa.

SADRŽAJI PROGRAMA ZA I RAZRED (2 časa nedeljno, 72 časa godišnje):

  • pojam algoritma, veza između algoritama i računara, način zapisa algoritama, korišćenje algoritama u rešavanju problema (3+0);
  • opis nekih jednostavnih algoritama (2+0);
  • svojstva algoritama (2+0);
  • intuitivne i formalne definicije algoritama, algoritamski nerešivi problemi, efikasnost algoritama s obzirom na vreme i korišćeni memorijski prostor (3+0);
  • veza algoritama i računarskih programa (2+0);
  • programski jezici, proceduralni programski jezici, zapis podataka u izabranom programskom jeziku (4+4);
  • opis funkcija i naredbe dodeljivanja (4+2);
  • unošenje i izdavanje podataka (4+4);
  • izrada programa sa linijskom algoritamskom strukturom (2+4);
  • opis razgranatih upravljačkih struktura. Izrada programa sa upravljačkim razgranatim strukturama (4+4);
  • opis cikličkih upravljačkih struktura. Izrada programa sa cikličkim upravljačkim strukturama (4+8);
  • testiranje programa i otklanjanje grešaka u programu (2+4).

SADRŽAJI PROGRAMA ZA II RAZRED (2 časa nedeljno, 72 časa godišnje):

  • potprogrami (zapis, poziv, prenos parametara) (4+4);
  • korišćenje potprograma-modularni pristup u rešavanju problema (2+4);
  • opis složenih struktura podataka u programskom jeziku. Korišćenje nizova (jednodimenzionih i višedimenzionih) (2+4);
  • Algoritmi pretraživanja i sortiranja nizova. Analiza složenosti algoritama preko izvršenog broja premeštanja i poređenja (2+4);
  • rad sa niskama (stringovima) (2+4);
  • opis rekurzije i rekurzivnog načina rešavanja problema. Rekurzivni algoritmi pretraživanja i sortiranja. (2+4)
  • rad sa složenim strukturama podataka (4+2);
  • rešavanje nekih praktičnih problema (0+4);
  • rad sa datotekama (2+4);
  • algoritmi zasnovani na gruboj sili. Gramzivi algoritmi. Algoritmi nekih heuristika. Opis nekih numeričkih, algebarskih i geometrijskih algoritama (0+4).

SADRŽAJI PROGRAMA ZA III RAZRED (4 časa nedeljno, 144 časa godišnje):

  • uvod u objektno orjentisano programiranje: nastanak i razvoj, osnovna ideja i osnovni pojmovi (4+0);
  • sintaksa objektivno orijentisanog jezika (OOP): promenljive i izrazi, kontrola toka programa, grananje i petlje, moduli (10+6);
  • pojam klase: svojstva, metode, događaji, elementi instance i elementi klase (10+10);
  • kreiranje klasa, konstruktori kao specijalne metode, preopterećenost metoda i nadjačavanje metoda (10+10);
  • objekti kao instance klase (10+10);
  • nasleđivanje, polimorfizmi (4+6);
  • agregacija i učaurivanje (4+6);
  • elementi UML-a, demonstriranje svojstava objektno orjentisanog dizajna preko UML-a. (10+10).

Predmet Programiranje i programski jezici predstavlja jedan od najvažnijih predmeta u obrazovanju stručnjaka iz oblasti računarstva. To je razlog što je predviđeno da se ovaj predmet izučava tri godine. Reč je o predmetu orijentisanom ka praksi. Dakle, pored sticanja teorijskih znanja (koja su neophodna u ovom predmetu), neophodan je i praktičan rad na računaru. Stoga je u svim razredima za ovaj predmet predviđena teorijska nastava kao i vežbanje na računaru. Pojedine nastavne jedinice su više teorijski orijentisane i za te nastavne jedinice nije predviđeno vežbanje na računaru. S druge strane, za pojedine nastavne jedinice potrebno je više praktičnog rada i tu je predviđen veći fond časova za vežbanje na računarima.
Za ovaj predmet u I i II razredu predviđena je izrada po dva pismena zadatka (po jedan u svakom polugodištu) u trajanju od po dva časa, dok je u III razredu predviđeno po dva pismena zadatka za svako polugodište. Po jedan čas je predviđen za ispravak pismenih zadataka i ovi časovi nisu ušli u fond za realizaciju gradiva.

Vrh strane

OPERATIVNI SISTEMI I RAČUNARSKE MREŽE

CILJ nastave predmeta Operativni sistemi i računarske mreže je upoznavanje osnovnih principa i tehnika gradnje operativnih sistema, kao i upoznavanje osnova računarskih mreža sa posebnim akcentom na Web.

ZADACI nastave predmeta Operativni sistemi i računarske mreže su:

  • upoznavanje uloge operativnih sistema kod savremenih računara;
  • upoznavanje osnovnih funkcija jednostavnih operativnih sistema;
  • sticanje znanja o modularnim (slojevitim) arhitekturama operativnih sistema;
  • sticanje znanja o upravljanju procesima, memorijom, datotekama i uređajima;
  • ovladavanje osnovnim tehnikama zaštite kod operativnih sistema;
  • povezivanje teorijskih znanja o operativnim sistemima sa praktičnim (stečenim u okviru predmeta Primene računara);
  • upoznavanje sa klijent-server distribuiranim operativnim sistemima i načinom funkcionisanja računarskih mreža;sticanje znanja o mrežnim standardima i protokolima.

SADRŽAJI PROGRAMA ZA II RAZRED (1 čas nedeljno, 36 časova godišnje):

  • svrha i uloga operativnih sistema (OS), razvoj operativnih sistema, pregled OS od najjednostavnijih (sa rednom obradom) do najsloženijih (multikorisničkih OS) (2+2);
  • opis tipičnih funkcija OS, poređenje jednokorisničkih i klijent-server distribuiranih OS (2+2);
  • principi strukturiranja OS (monolitni, slojeviti, modularni), aplikacioni programski interfejsi (API) i OS, organizacija uređaja i uloga prekida kod OS (2+2);
  • opis procesa i stanja procesa, konkurentnost procesa i problemi koji se javljaju u vezi sa konkurentnošću, raspoređivanje procesa po procesorima (2+1);
  • upravljanje memorijom, stranice i segmenti u memoriji (1+1);
  • upravljanje uređajima, serijski i paralelni uređaji, baferisanje (2+2);
  • upravljanje datotekama (1+1);
  • sigurnost (bezbednost) kod savremenih OS (1+2);
  • računarske mreže i OS, mrežni standardi i mrežni protokoli, obezbeđivanje sigurnosti prilikom rada u mreži, Web i klijent-server izračunavanja (3+3).

Operativni sistemi i računarske mreže je stručni predmet i bitan je za razumevanje funkcionisanja savremenih računara. Nastava iz ovog predmeta je zasnovana na teorijskim izlaganjima i praktičnim vežbama. Pored svake nastavne teme u zagradama je naveden fond časova za realizaciju teorijskog dela nastave (prva brojka) i praktičnog dela nastave (druga brojka).
Prilikom obrade teorijskog dela treba razmotriti razne tipove operativnih sistema. Za vreme praktičnog rada ove osobine treba demonstrirati na savremenim operativnim sistemima sa kojima su učenici već naučili da operišu. U okviru praktičnog rada poželjno je napraviti jezgro jednog jednostavnog operativnog sistema (korišćenjem već naučenog proceduralnog jezika) i na njemu demonstrirati najvažnije funkcije operativnih sistema.
Za ovaj predmet predviđena je izrada dva pismena zadatka (po jedan u svakom polugodištu) u trajanju od po jednog časa. Po jedan čas je predviđen za ispravak pismenih zadataka i ovi časovi nisu ušli u fond za realizaciju gradiva.

Vrh strane

MODELI I BAZE PODATAKA

CILJ nastave predmeta Modeli i baze podataka je sticanje svesti o važnosti informacija i dobrog opisa informacija, sticanje najvažnijih znanja za profesionalno osposobljavanje u računarstvu kao i sticanje znanja za dalje obrazovanje u toj oblasti.

ZADACI nastave predmeta Modeli i baze podataka su:

  • ovladavanje osnovnim tagovima neophodnim za kreiranje HTML dokumenta;
  • samostalno kreiranje sopstvenih tagova za opis informacija kao i korišćenje kaskadnih lista stilova;
  • samostalno korišćenje interfejsa za XML dokumenta kao i definisanje shema i definisanje tipa dokumenta (DTD);
  • sticanje osnovnih znanja iz organizacije sistema za upravljanje baze podataka (SUBP);
  • upoznavanje sa semantičkim modelima, kao i sticanje osnovnih znanja iz relacionih modela podataka;
  • ovladavanje SQL-om u kreiranju objekata, pretraživanju i obezbeđenju sigurnosti podataka;
  • ovladavanje dekompozicijom tabela dovođenjem u normalnu formu - I NF, II NF, III NF;
  • upoznavanje sa načinima pristupa bazi iz programskog jezika, putem interneta ili intraneta.

SADRŽAJI PROGRAMA ZA III RAZRED (2 časa nedeljno, 72 časa godišnje):

  • HTML dokumenti-struktura i priroda dokumenta, osnovni tagovi, izrada kaskadne liste stilova (4+8);
  • šta je XML i gde se može koristiti; XML-aplikacije (XHTML, Elementi XML-a: kontrolni kodovi, tekst, element, atribut, kaskadne liste stilova i XML (10+20);
  • DOM-Document Type Model: šta je DOM, DOM interfejsi (4+6);
  • definicija tipova dokumenata (DTD), definicija shema. (4+6);
  • vezivanje XML-a: XLINK, XPOINTER (2+2).

SADRŽAJI PROGRAMA ZA IV RAZRED (2 časa nedeljno, 64 časa godišnje):

  • uvod u upravljanje bazama podataka: šta je sistem baza podataka, relacioni sistemi i drugi (1+1);
  • arhitektura sistema baza podataka: arhitektura na tri nivoa, klijent/server arhitektura, distribuirani sistemi (4+2);
  • modeliranje podataka: modeli podataka, modeli objekti i veze, operacije sa informacijama, entiteti, atributi, veze-relacije (3+3);
  • relacioni model: šta je relacija, integirtetska pravila za objekte u relacionom modelu, relaciona algebra i relacioni račun (4+4);
  • SQL jezik: elementi SQL jezika za opis podataka, elementi SQL jezika za manipulaciju sa podacima, elementi SQL jezika za kontrolu podataka, o pogledima (4+14);
  • dizajniranje baza podataka: funkcijske zavisnosti, logičke posledice skupa zavisnosti, zatvarač skupa zavisnosti i zatvarač skupa atributa, normalizacija, I NF, II NF, III NF, Bodžce Codd-ova normalna forma (7+3);
  • upravljanje transakcijama: oporavak, paralelnost, sigurnost, optimizacija (2+2).

Ostvarivanje programa ovog predmeta odvija se korišćenjem nekog od profesionalnih programa za rad sa bazama podataka, kao i nekog od CASE alata. U sklopu nastave učenici bi pravili neke konkretne modele baza iz njihovog okruženja i pristupali bi bazi preko nekog Internet čitača. Učenici bi na kraju pravili interfejs aplikacije koja koristi kreiranu bazu povezivanjem sa odgovarajućim programskim jezikom.
Nastava se izvodi u računarskom kabinetu u grupama sa najviše 15 učenika. Na kraju svake oblasti učenici treba da dobiju konkretne zadatke koje treba samostalno da realizuju od početka do kraja.
U III razredu predviđen je seminarski rad učenika u trajanju od četiri časa.
Učenici na kraju IV razreda treba da modeluju bazu, kreiraju je u konkretnom okruženju i naprave aplikaciju koja bi komunicirala sa tom bazom, u trajanju od šest časova. Neke delove tog projekta treba da rade i u toku obrade odgovarajućih tema.

Vrh strane

NAPREDNE TEHNIKE PROGRAMIRANJA

CILJ nastave predmeta Napredne tehnike programiranja je da učenici prošire svoja znanja o algoritmima i upoznaju se sa najnovijim trendovima u programiranju.

ZADACI predmeta Napredne tehnike programiranja su da se učenici:

  • upoznaju sa najnovijim algoritmima za rešavanje karakterističnih problema;
  • osposobe da za date probleme izaberu sopstvene načine rešavanja;
  • osposobe za pisanje profesionalnih programa i samostalnih Web aplikacija.

SADRŽAJI PROGRAMA ZA III RAZRED (2 časa nedeljno, 72 časa godišnje):

  • različite tehnike sortiranja i pretraživanja (4+6);
  • rekurzivni algoritmi: backtracking, sintaksna analiza (rekurzivni spust) (8+10);
  • apstraktni tipovi podataka: povezane liste, stekovi, redovi, grafovi i drveta (8+6);
  • Hesh tabele i algoritmi heširanja (4+2);
  • dinamičko programiranje (4+6);
  • neki kriptografski algoritmi (2+2);
  • naprednije heurističke tehnike (2+2).

SADRŽAJI PROGRAMA ZA IV RAZRED (2 časa nedeljno, 64 časa godišnje):

  • osnovni pojmovi Web-a: protokoli, skript-programi, skript-jezici (6+2);
  • internet čitači (2+2);
  • klijent-server organizacija (4+0);
  • pisanje programa za klijentsku i serversku stranu (10+16);
  • povezivanje sa bazama podataka i pravljenje višeslojnih aplikacija (8+16).

S obzirom da su učenici u prethodna dva razreda naučili osnovne elemente programiranja u okviru ovog predmeta treba produbiti njihova znanja i veštinu i upoznati ih sa naprednim tehnikama programiranja. Po upoznavanju određenih algoritama potrebno je da ih učenici koriste u rešavanju konkretnih problema u sklopu odgovarajućih aplikacija.
U III razredu predviđena su dva pismena zadatka sa ispravkom u trajanju od šest časova.
U IV razredu predviđena su dva pismena zadatka sa ispravkom u trajanju od šest časova, kao i izrada seminarskog rada u trajanju od osam časova.

Vrh strane

RAČUNARSTVO I DRUŠTVO

CILJ nastave predmeta Računarstvo i društvo je osposobljavanje učenika za razumevanje problema vezanih za računarstvo i društvo, uvažavanje nekih filozofskih pitanja, kao i negovanje etičkih i estetskih vrednosti.

ZADACI nastave predmeta Računarstvo i društvo su:

  • upoznavanje sa značajem računarstva za savremeno društvo kao i sa problemima koje donose tehnička dostignuća;
  • sticanje znanja o ulozi stručnjaka iz oblasti računarstva u društvu;
  • upoznavanje sa kulturološkim, etičkim i estetskim aspektima računarstva;
  • negovanje kritičkog pristupa prema pojedinim shvatanjima i ponašanjima;
  • osposobljavanje učenika da uočavaju probleme, postavljaju pitanja, daju odgovore i ocenjuju kvalitet pojedinih rešenja;
  • sticanje svesti o pravima i obavezama kreatora, prodavaca i korisnika softvera;
  • upoznavanje osnovnih zakona kojima se regulišu pitanja vezana za intelektualnu svojinu, odgovornost i prava stručnjaka u oblasti računarstva, obaveza prema društvu itd.

SADRŽAJI PROGRAMA ZA III RAZRED (1 čas nedeljno, 36 časova godišnje):

  • socijalni, kulturološki i etički aspekti društva, uticaji računarstva na društvo (uticaj na kvalitet života, pojedinca, grupu, institucije) (7+3);
  • istorijski aspekti računarstva, periodi u razvoju računarske tehnike. Pioniri-pronalazači u oblasti računarstva (2+0);
  • uticaj Interneta na razvoj društva, kritička analiza informacija dobijenih preko Interneta sa posebnim osvrtom na zloupotrebe Interneta (2+2);
  • etički principi koji se odnose na profesionalce u oblasti računarstva, poštovanje prava kreatora softvera i hardvera, intelektualna svojina, upoznavanje sa zakonima kojima se regulišu ova prava (6+4);
  • odgovornost stručnjaka u oblasti računarstva, negativne aktivnosti: piraterija, generisanje virusa, hakerisanje, pouzdanost i rizici (6+4).

Predmetima u kojima se razmatra odnos računarstva i društva pridaje se sve veći značaj u obrazovanju stručnjaka iz oblasti računarstva. Da bi neko bio koristan za društvo, pored solidnog stručnog znanja, mora poznavati i problematiku vezanu za društvo. Nesumnjivo je da računari imaju veliku ulogu u savremenom društvu i da će njihova uloga ubuduće biti još važnija. Stoga je neophodno pružiti adekvatno obrazovanje iz ove oblasti. Osim upoznavanja sa osnovnim pitanjima, načelima, normama, (koje bi se realizovale preko predavanja nastavnika), veoma je važno organizovati diskusije učenika vezanih za određenu problematiku. Kroz diskusiju treba da se daju odgovori na pojedina pitanja i da se na odgovarajući način vrednuju ponuđeni odgovori. Posle svake obrađene teme treba podsticati učenike da postavljaju pitanja u vezi sa tom temom i da ponude odgovore na postavljena pitanja. U razmatranju pojedinih pitanja (posebno kada je reč o informacijama dobijenim preko Interneta) treba podsticati kritičku analizu učenika.
Ocene učenika treba formirati na osnovu usmenih odgovora, ali i na osnovu učešća u diskusijama i aktivnostima u postavljanju pitanja, odnosno davanja odgovora.

Vrh strane

Opšti nastavni predmeti

SRPSKI JEZIK I KNJIŽEVNOST

Cilj nastave srpskog jezika i književnosti jeste obrazovanje i vaspitanje učenika kao slobodne, kreativne i kulturne ličnosti, kritičkog uma i oplemenjenog jezika i ukusa.

Zadaci nastave srpskog jezika i književnosti su da:

  • upoznaje učenike sa književnom umetnošću;
  • razvija humanističko i književno obrazovanje na najboljim delima srpske i svetske kulturne baštine;
  • usavršava literaturnu recepciju, razvija književni ukus i stvara trajne čitalačke navike;
  • upućuje učenike na istraživački i kritički odnos prema književnosti; i osposobljava ih za samostalno čitanje, doživljavanje, razumevanje, tumačenje i ocenjivanje književno umetničkih dela;
  • obezbeđuje funkcionalna znanja iz teorije i istorije književnosti radi boljeg razumevanja i uspešnijeg proučavanja umetničkih tekstova;
  • osposobljava učenike da se pouzdano služe stručnom literaturom i drugim izvorima saznanja;
  • širi saznajne vidike učenika i podstiče ih na kritičko mišljenje i originalna gledišta;
  • vaspitava u duhu opšteg humanističkog progresa i na načelu poštovanja, čuvanja i bogaćenja kulturne i umetničke baštine, civilizacijskih tekovina i materijalnih dobara u okvirima srpske i svetske zajednice;
  • uvodi učenike u proučavanje jezika kao sistema;
  • uvodi učenike u lingvistička znanja i pojmove;
  • razvija jezički senzibilitet i izražajne sposobnosti učenika;
  • osposobljava učenike da teorijska znanja o jezičkim pojavama i pravopisnoj normi uspešno primenjuju u praksi;
  • vaspitava u duhu jezičke tolerancije prema drugim jezicima i varijantnim osobenostima srpskog jezika;
  • razvija umenja u pismenom i usmenom izražavanju;
  • podstiče učenike na usavršavanje govorenja, pisanja i čitanja, kao i na negovanje kulture dijaloga;
  • osposobljava učenike da se uspešno služe raznim oblicima kazivanja i odgovarajućim funkcionalnim stilovima u različitim govornim situacijama;
  • podstiče i razvija trajno interesovanje za nova saznanja, obrazovanje i osposobljavanje za stalno samoobrazovanje.

SADRŽAJI PROGRAMA ZA I RAZRED (4 časova nedeljno, 140 časova godišnje)

A. KNJIŽEVNOST (88 časova)

  • Uvod u proučavanje književnog dela (30 časova)
  • Književnost starog veka (10 časova)
  • Srednjovekovna književnost (12 časova)
  • Narodna (Usmena) književnost (12 časova)
  • Humanizam i renesansa (12 časova)
  • Barok i klasicizam (7 časova)
  • Lektira (5 časova)
  • Književnoteorijski pojmovi - Lirsko, epsko, dramsko pesništvo; Stih i proza; Metrika, heksametar, deseterac, cezura; Sredstva umetničkog izražavanja; Simbol; Humanizam, renesansa, petrarkizam, barok, klasicizam.

B. JEZIK (32 časa)

  • Opšti pojmovi o jeziku 
  • Književni jezik
  • Jezički sistem i nauke koje se njime bave 
  • Fonetika (sa fonologijom i morfonologijom)
  • Pravopis

C. KULTURA IZRAŽAVANJA (20 časova)

  • Usmeno izražavanje
  • Pismeno izražavanje

SADRŽAJI PROGRAMA ZA II RAZRED (3 časa nedeljno, 111 časova godišnje)

A. KNJIŽEVNOST (75 časova)

  • Prosvetiteljstvo (9 časova)
  • Romantizam (35 časova)
  • Realizam (25 časova)
  • Lektira (6 časova)
  • Književnoteorijski pojmovi – Lirska poezija, Realistička pripovetka i roman, Liresko-Epska poezija; stilske figure, Pismo, autobiografija, sonet, sonetni venac.

B. JEZIK (24 časova)

  • Književni jezik
  • Morfologija u užem smislu
  • Pravopis

C. KULTURA IZRAŽAVANJA (12 časova)

  • Usmeno izražavanje
  • Pismeno izražavanje

SADRŽAJI PROGRAMA ZA III RAZRED (3 časa nedeljno, 108 časova godišnje)

A. KNJIŽEVNOST (69 časova)

  • Moderna (29 časova)
  • Međuratna i ratna književnost (30 časova)
  • Lektira (10 časova)
  • Književnoteorijski pojmovi – Lirika, Epika, Drama

B. JEZIK (25 časova)

  • Građenje reči
  • Leksikologija sa elementima terminologije i frazeologije
  • Sintaksa
  • Pravopis

C. KULTURA IZRAŽAVANJA (19 časova)

  • Usmeno izražavanje
  • Pismeno izražavanje

SADRŽAJI PROGRAMA ZA IV RAZRED (4 časa nedeljno, 128 časova godišnje)

A. KNJIŽEVNOST (80 časova)

  • Proučavanje književnog dela (26 časova)
  • Savremena književnost (34 časova)
  • Lektira (20 časova)
  • Književnoteorijski pojmovi – Lirika, Epika, Drama

B. JEZIK (30 časova)

  • Sintaksa
  • Opšti pojmovi o jeziku
  • Pravopis

C. KULTURA IZRAŽAVANJA (18 časova)

  • Usmeno izražavanje
  • Pismeno izražavanje

Vrh strane

ENGLESKI JEZIK

Cilj nastave stranih jezika je sticanje, proširivanje i produbljivanje znanja i umenja u svim jezičkim aktivnostima, upoznavanje kulturnog nasleđa stvorenog na datom stranom jeziku i osposobljavanje za dalje obrazovanje i samoobrazovanje.

Zadaci nastave stranih jezika su da učenici:

  • usvoje govorni jezik u okviru novih 1.200 reči i izraza što u toku osam godina učenja jezika čini ukupan fond od oko 2.600 reči i izraza produktivno, a receptivno i više;
  • neguju pravilan izgovor i intonaciju uz obraćanje posebne pažnje na one ritmičke i prozodijske sheme koje su bitne pri usmenom izražavanju;
  • razumeju govor (neposredno i putem medija) i spontano se izražavaju u okviru tema iz svakodnevnog života i osnovne tematike iz prirodnih i društvenih nauka;
  • ovladaju tehnikom informativnog čitanja i razumeju složenije jezičko-stilske strukture u tekstu, kao i upoznaju osobenosti jezika čitanjem odlomaka iz poznatih književnih i naučno-popularnih dela;
  • razvijaju sposobnosti pravilnog pismenog izražavanja, pisanja kraćih samostalnih sastava i njihove usmene interpretacije;
  • stiču nova saznanja o karakteristikama zemalja i naroda čiji se jezik uči, posebno onih koje su bitne za razumevanje jezika i kulture tog naroda;
  • upoznaju one istorijske događaje koji su od značaja i u svetskim okvirima i naučno-tehničkih dostignuća zemalja čiji se jezik uči, uz izbor odgovarajućih sadržaja i u korelaciji s drugim obrazovno-vaspitnim područjima;
  • osposobe se za vođenje razgovora o našoj zemlji, njenim lepotama, kulturnim i istorijskim tekovinama;
  • stiču opštu kulturu i razvijaju međukulturnu saradnju i toleranciju, moralne, radne i estetske vrednosti, kao i intelektualne sposobnosti, maštu i kreativnost; osposobe se za dalje obrazovanje i samoobrazovanje korišćenjem rečnika, leksikona i druge priručne literature.

Komunikativne funkcije: obnavljanje, utvrđivanje i proširivanje onih komunikativnih jedinica sa kojima se učenik upoznao u osnovnoj školi: oslovljavanje poznate i nepoznate osobe; iskazivanje sviđanja i ne sviđanja, slaganja i neslaganja sa mišljenjem sagovornika; traženje i davanje dozvole; čestitanje i iskazivanje lepih želja; pozivanje u goste, prihvatanje i ne prihvatanje poziva; obaveštenje i upozorenje; predlaganje da se nešto uradi; odobravanje ili neodobravanje nečijih postupaka; prigovori, žalbe; izražavanje čuđenja, iznenađenja, uverenosti, pretpostavke ili sumnje; davanje saveta; iskazivanje simpatija, preferencije, saučešća; izražavanje fizičkih tegoba, raspoloženja.

SADRŽAJI PROGRAMA ZA I RAZRED (2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)

  • Rečenica
  • Imenička grupa
  • Glagolska grupa
  • Tvorba reči
  • Ortografija
  • Leksikologija
  • Leksikografija

Tematika

  • Iz života mladih: nova sredina i drugovi; sportska takmičenja.
  • Porodica i društvo: spoljni izgled i osobine članova porodice; članovi porodice u kući i van nje; situacije iz svakodnevnog života i na radnom mestu; odnosi u porodici i društvu.
  • Iz savremenog života i tekovina kulture i nauke naroda čiji se jezik uči i naših naroda: prirodne lepote i zaštita čovekove sredine; putovanje i korišćenje saobraćajnih sredstava; iz istorijske i kulturne prošlosti; kulturne i privredne manifestacije koje su postale tradicionalne; iz života i rada poznatih ljudi; aktuelne teme od vaspitnog značaja.

SADRŽAJI PROGRAMA ZA II RAZRED (2 časa nedeljno, 74 časova godišnje)

  • Rečenica
  • Imenička grupa
  • Glagolska grupa
  • Tvorba reči
  • Fonologija
  • Leksikologija
  • Leksikografija

 Tematika

  • Iz života mladih: zabavni i sportski život; školovanje.
  • Porodica i društvo: članovi porodice u društvenom životu; sredstva javnog informisanja; proslave, praznici; vremenski uslovi i prognoza vremena.
  • Iz savremenog života i tekovina kulture i nauke naroda čiji se jezik uči i naših naroda: teme iz savremenog života; odabrani kulturno-istorijski spomenici; primeri ljudske solidarnosti; događaji iz života i rada poznatih stvaralaca.

SADRŽAJI PROGRAMA ZA III RAZRED (2 časa nedeljno, 72 časova godišnje)

  • Rečenica
  • Imenička grupa
  • Glagolska grupa
  • Tvorba reči
  • Fonologija
  • Leksikologija
  • Leksikografija

Tematika

  • Iz života mladih: druženje, slobodno vreme.
  • Porodica i društvo: život i običaji; pravila ponašanja u raznim situacijama; odnos pojedinca prema životnoj sredini.
  • Iz savremenog života i tekovina kulture i nauke naroda čiji se jezik uči i naših naroda zbivanja u svetu; značajni istorijski događaji; razni vidovi umetničkog i naučnog stvaralaštva; zaštita kulturnog blaga.

SADRŽAJI PROGRAMA ZA IV RAZRED (2 časa nedeljno, 64 časova godišnje)

  • Rečenica
  • Imenička grupa
  • Glagolska grupa
  • Tvorba reči
  • Leksikologija
  • Leksikografija

Tematika

  • Iz života mladih: putovanje; problemi mladih danas; izbor zanimanja i planovi za budućnost; međunarodna saradnja mladih.
  • Porodica i društvo: problemi savremene porodice.Iz savremenog života i tekovina kulture i nauke naroda čiji se jezik uči i naših naroda: prirodna blaga i karakteristike privrednog razvoja; nove tehnologije i njihova primena u raznim sferama života; savremena dostignuća nauke i tehnike; međunarodne organizacije i njihov značaj za dobrobit ljudi i mir u svetu; poznate ličnosti iz javnog i kulturnog života.
  • Komunikativne funkcije: obnavljanje, utvrđivanje i proširivanje onih komunikativnih jedinica sa kojima se učenik upoznao u osnovnoj školi: oslovljavanje poznate i nepoznate osobe; iskazivanje dopadanja i ne dopadanja, slaganja i neslaganja sa mišljenjem sagovornika; traženje i davanje dozvole; čestitanje i iskazivanje lepih želja; pozivanje u goste, prihvatanje i ne prihvatanje poziva; obaveštenje i upozorenje; predlaganje da se nešto uradi; odobravanje ili neodobravanje nečijih postupaka; prigovori, žalbe; izražavanje čuđenja, iznenađenja, uverenosti, pretpostavke ili sumnje; davanje saveta; iskazivanje simpatija, preferencije, saučešća; izražavanje fizičkih tegoba, raspoloženja.

Vrh strane

PSIHOLOGIJA

Cilj nastave psihologije je usvajanje znanja koja omogućavaju učenicima da shvate biološku i društvenu uslovljenost psihičkog života i doprinos formiranju naučnog pogleda na svet, čoveka i njegovo individualno i društveno ponašanje.

Zadaci nastave psihologije su da učenici:

  • stiču znanja o osnovnim vrstama psihičkih procesa, osobina i stanja i uvid u opšta pitanja razvoja strukture i dinamike ličnosti;
  • steknu što potpuniji uvid u pojedine životne situacije svojstvene adolescenskom uzrastu i zrelom dobu;
  • upoznaju psihološki aspekt međuljudskih odnosa u društvenom saobraćanju, u malim grupama i organizacijama;
  • upoznaju psihološke mogućnosti podsticanja razvoja ličnosti, steknu sposobnosti i formiraju stavove, vrednosti, interesovanja, karakternih osobina;
  • razviju kritičko mišljenje, stvaralačke sposobnosti, interesovanja za samoobrazovanje i profesionalni razvoj;
  • upoznaju racionalne metode učenja i način racionalnog planiranja radnih i slobodnih aktivnosti i shvate značaj ličnog angažovanja u razvoju sopstvene ličnosti.

SADRŽAJI PROGRAMA ZA II RAZRED (2 časa nedeljno, 74 časova godišnje)

  • Predmet, grane i metode psihologije (4 časa)
  • Organske osnove i društveni činioci psihičkog života (6 časova)
  • Osećaji i opažaji (7 časova)
  • Učenje i pamćenje (8 časova)
  • Mišljenje (4 časova)
  • Intelektualne sposobnosti i stvaralaštvo (3 časa)
  • Emocije (5 časa)
  • Motivacija (7 časova)
  • Struktura ličnosti (3 časa)
  • Dinamika ličnosti (3 časa)
  • Razvoj ličnosti (5 časa)
  • Teorije ličnosti (3 časa)
  • Komunikacija (3 časa)
  • Grupa (4 časova)
  • Ljudi u masi (3 časa)

Vrh strane

FILOZOFIJA

Cilj nastave filozofije je unapređivanje opšteg obrazovanja upoznavanja glavnih sadržaja i razvojno-istorijskih tokova filozofskog mišljenja.

Zadaci nastave su da učenici:

  • upoznaju osnovne elemente i principe mišljenja;
  • shvate odnos ispravnog i istinitog mišljenja, jezika i mišljenja i drugih problema saznanja kao i uslova uspešne komunikacije;
  • osposobe se za primenu metodologije istraživanja i razviju sposobnosti za sistematsko, samostalno i kritičko mišljenje;
  • razumeju filozofske probleme i njihova rešenja na primerima najvećih dostignuća filozofske misli kao i sticanje sposobnosti pozitivnim transferom za razumevanje drugih teorijskih i praktičnih problema;
  • stiču uvid u opšte-teorijske i humanističke tokove mišljenja koji su uobličavali određene istorijske epohe i čine osnovu savremenih humanističkih i kritičkih orijentacija i time unapređuju svoje obrazovanje.

SADRŽAJI PROGRAMA ZA IV RAZRED (2 časa nedeljno, 64 časova godišnje)

  • Određenje filozofije (5)
  • Antička filozofija (12)
  • Srednjovekovna filozofija (5)
  • Filozofija novog doba (22)
  • Savremena filozofija (20)

Za uspešnije i sigurnije ostvarivanje ciljeva i zadataka ovog programa organizovaće se i drugi oblici nastavnog rada (filozofske sekcije, tribine i debatne grupe) u kojima bi učenici efikasnije ispoljavali interesovanje, samoinicijativu i slobodu u izboru izučavanja određene filozofske problematike.

Vrh strane

ISTORIJA

Cilj nastave istorije je da učenici ovladaju znanjima i umenjima o razvoju ljudskog društva od najstarijih vremena do savremenog doba.

Zadaci nastave su:

  • ovladavanje znanjima o istorijskim pojavama i procesima na sadržajima o prošlosti ljudskog društva u celini i prošlosti srpskog naroda;
  • razvijanje istorijske svesti i istorijskog mišljenja učenika;
  • negovanje moralnog i patriotskog vaspitanja;
  • shvatanje osnovnih karakteristika istorijskog perioda;
  • osposobljavanje za samostalno korišćenje udžbenika, priručnika i ostalih nastavnih sredstava;
  • negovanje lepog, skladnog i logičnog izlaganja, prema normama književnog jezika;
  • osposobljavanje za samostalno korišćenje podataka i izvođenje sudova i zaključaka na osnovu prikladne izvorne građe i istorijske literature, enciklopedija, leksikona itd..

Time učenici stiču znanja iz istorije, proširuju opštu kulturu, što doprinosi njihovom svestranom obrazovanju i vaspitanju.

SADRŽAJI PROGRAMA ZA I RAZRED (2 časa nedeljno, 72 časova godišnje)

  • Istorija kao nauka i nastavni predmet  (1)
  • Praistorija: Prvobitne ljudske zajednice i opšte karakteristike rodovskog društva (1+1)
  • Stari vek: Nastanak i razvoj starih civilizacija.
  • Društvo i države starog istoka (2+1)
  • Društvo i države starih Grka i Rimljana (3+1)
  • Religija i kulturno nasleđe starih naroda (2+1)
  • Srednji vek: Društvo, država i kultura sveta u srednjem veku
  • Velika seoba naroda (1)
  • Nastanak feudalnih odnosa u Zapadnoj Evropi (1+1)  
  • Začeci robne privrede u Zapadnoj Evropi (1)
  • Državna organizacija u Zapadnoj Evropi (1)
  • Osobenosti razvoja društva i države u Vizantiji (1)
  • Osobenosti razvitka islamskog društva i države (1)
  • Nastanak feudalnog društva i države kod Istočnih i Zapadnih Slovena (1+1)
  • Religija i njen uticaj na srednjovekovni svet  (2+1)
  • Srednjovekovna kultura (2+1)
  • Jugoslovenski narodi i njihovi susedi u srednjem veku (1)
  • Razvoj feudalnih država Južnih Slovena  (4+2)
  • Srednjovekovna kultura Južnih Slovena i njihovih suseda (2+1)
  • Osmanlijska osvajanja na Balkanu (1+1)
  • Novi vek: Evropa u periodu od XVI do XVIII veka
  • Kolonijalna osvajanja evropskih zemalja (1)
  • Nove pojave u kulturi i religiji Zapadne Evrope  (2+1)
  • Svet u doba industrijske revolucije i liberalnog kapitalizma (2+1)
  • Buržoaske revolucije i pojava nacije (2+1)
  • Radnički pokret i socijalistička misao  (1)
  • Obeležje kulturnog razvoja  (1+1)
  • Južnoslovenski narodi i njihovi susedi pod osmanlijskom vlašću i stvaranje nacionalnih država  (5+2)
  • Južnoslovenske zemlje pod vlašću Habzburgovaca i Mlečana  (4+2)
  • Godišnja sistematizacija 6 časova.

SADRŽAJI PROGRAMA ZA II RAZRED (2 časa nedeljno, 72 časova godišnje)

  • Svet u drugoj polovini XIX i početkom XX veka (2+1)
  • Spoljna politika velikih sila, međunarodne krize i imperijalistički ratovi (2+1)
  • Srbija u drugoj polovini XIX i početkom XX veka (2+1)
  • Crna Gora u drugoj polovini XIX i početkom XX veka  (1)
  • Sloveni u Makedoniji - položaj pod turskom vlašću i pretenzije bugarske egzarhije (1+1)
  • Južnoslovenski narodi u Austro-ugarskoj u drugoj polovini XIX i početkom XX veka  (1+1)
  • Radnički pokret u Srbiji (1+1)
  • Balkanski ratovi  (1+1)
  • Osnovna obeležja Prvog svetskog rata (4+2)
  • Svet između dva Svetska rata (2+1)
  • SSSR između dva rata  (1)
  • Antikolonijalni i nacionalno-oslobodilački pokreti  (1+1)
  • Međunarodni odnosi  (2+1)
  • Jugoslavija između dva svetska rata  (3+2)
  • Drugi Svetski rat (3+2)
  • NOR i Revolucija u Jugoslaviji (7+3)
  • Opšte karakteristike razvoja sveta posle Drugog svetskog rata  (3+2)
  • Jugoslavija u savremenom svetu (4+2)
  • Početak raspada SFR Jugoslavije

Godišnja sistematizacija gradiva 2 časa.

Vrh strane

FIZIKA

Cilj nastave fizike u gimnaziji jeste da učenici steknu osnovna znanja iz fizike (pojave, pojmovi, zakoni, teorijski modeli) i osposobe se za njihovu primenu, kao i da steknu osnovu za nastavljanje obrazovanja na višim školama i fakultetima, na kojima je fizika jedna od fundamentalnih disciplina.

Zadaci nastave fizike jesu da učenici:

  • upoznaju najbitnije pojmove i zakone fizike kao i najvažnije teorijske modele;
  • upoznaju metode fizičkih istraživanja;
  • razumeju fizičke pojave u prirodi i svakodnevnoj praksi;
  • razvijaju naučni način mišljenja, logičko zaključivanje i kritički prilaz rešavanju problema;
  • osposobe se za primenu fizičkih metoda merenja u svim oblastima fizike;
  • osposobe se da rešavaju fizičke zadatke i probleme;
  • shvate značaj fizike za ostale prirodne nauke i za tehniku;
  • upoznaju stav čoveka prema prirodi i razvijaju pravilan odnos prema zaštiti čovekove sredine;
  • steknu navike za racionalno korišćenje i štednju svih vidova energije, a posebno električne energije;
  • steknu radne navike i praktična umenja.

SADRŽAJI PROGRAMA ZA I RAZRED (2 časa nedeljno, 40 + 30 časova godišnje)

  • Predmet, metode i zadaci fizike
  • Vektori i osnovne operacije sa vektorima (P)
  • Kretanje (10)
  • Demonstracioni ogledi:
    • Operacije s vektorima (pomoću dinamometra na magnetnoj tabli).
    • Ravnomerno i ravnomerno ubrzano kretanje (Atvudova mašina, strma ravan).
    • Merenje brzine i ubrzanja pomoću kolica, valjka ili kuglice na strmoj ravni. Snimanje slobodnog pada kuglice pomoću stroboskopa. Brzina, trenutna brzina i ubrzanje
    • pomoću elektronskih sekundomera (skalera).
    • Kružno kretanje (centrifugalna mašina). Rotacija tela (put, brzina i ubrzanje).
  • Sila (21)
  • Demonstracioni ogledi:
    • II Njutnov zakon (kolica za različite sile i mase tegova). Galilejev eksperiment (kretanje kolica po žlebu niz i uz strmu ravan).
    • III Njutnov zakon (kolica povezana spiralnom oprugom ili dinamometrom).
    • Fukoov ogled. Centripetalna sila.
    • Moment sile, moment inercije (Oberbekov točak), moment impulsa (žiroskopski efekat).
    • Slaganje i razlaganje sila. Ravnoteža poluge (na kantaru i na terazijama).
    • Klizanje tela niz strmu ravan.
  • Gravitacija (5)
  • Demonstracioni ogledi:
    • Težina (telo obešeno o dinamometar), slobodan pad (Njutnova cev, metalna pločica i papirna pločica).
    • Bestežinsko stanje.
  • Zakoni održanja (16)
  • Demonstracioni ogledi:
    • Zakon održanja impulsa (pomoću kolica sa oprugom), (kretanje kolica sa epruvetom). Neelastičan sudar (kuglice od plastelina).
    • Model "mrtve petlje", Maksvelov disk, elastičan sudar čeličnih kuglica. Snimanje elastičnih sudara pomoću stroboskopa.
    • Održanje momenta impulsa (Prantlova stolica, točka od bicikla).Granice primenljivosti klasične mehanike (3)
  • Laboratorijske vežbe (10)
    • Proučavanje ubrzanog kretanja Atvudovom mašinom ili skalerom.
    • Zakon održanja energije u mehanici (kolica sa tegom).
    • Određivanje koeficijenta statičkog trenja pomoću strme ravni.
    • Zakon održanja impulsa (kolica i tela).
  • Dva pismena zadatka (2)

SADRŽAJI PROGRAMA ZA II RAZRED (3 časa nedeljno, 111 časova godišnje)

  • Molekulsko-kinetička teorija gasova (11+4)
  • Demonstracioni ogledi:
    • Kretanje molekula (vazdušni jastuk). (Model sa kuglicama).
    • Osnovni gasni zakoni (Bojl-Mariotov, Šarlov, Gej-Lisakov).
  • Termodinamika (16+6)
  • Demonstracioni ogledi:
    • Adijabatski procesi (kompresija, ekspanzija)
    • Povratni i nepovratni procesi. Statistička raspodela (Galtonova daska).
  • Osnovi dinamike fluida (4+1)
  • Demonstracioni ogledi:
    • Bernulijeva jednačina (Pitoova cev, Prantlova cev, Bernulijeva cev)
  • Molekulske sile i agregatna stanja (9+3)
  • Demonstracioni ogledi:
    • Toplotno širenje metala (dilatometar). Elastičnost, plastičnost.
    • Kapilarne pojave (uz projekciju). Površinski napon (pomoću lamela od sapunice i na druge načine).
  • Elektrostatika (6+2)
  • Demonstracioni ogledi:
    • Linije električnog polja (elektrolitička kada).
    • Zavisnost kapaciteta od rastojanja ploča kondenzatora i od dielektrika (elektrometar, rasklopni kondenzator).
  • Stalna električna struja (15+6)
  • Demonstracioni ogledi:
    • Omov zakon za deo i za celo strujno kolo.
    • Električna provodljivost elektrolita.
    • Demonstraciona katodna cev (način rada).
    • Pražnjenje u gasu pri snižavanju pritiska gasa.
  • Magnetno polje (10+4)
  • Demonstracioni ogledi:
    • Interakcija dva paralelna provodnika sa strujama.
    • Magnetne linije sile provodnika sa strujom.
    • Delovanje magnetnog polja na elektronski mlaz (osciloskopom). Amperov zakon, (delovanje magnetnog polja na ram sa strujom). Lorencova sila.
  • Laboratorijske vežbe (14)
    • Određivanje Avogadrovog broja Rejlejevim ogledom.
    • Merenje koeficijenta površinskog napona.
    • Upoznavanje Omovog zakona.
    • Merenje otpora Vitstonovim mostom.Određivanje modula elastičnosti žice.
    • Rad sa osciloskopom (magnetni histerezis).

SADRŽAJI PROGRAMA ZA III RAZRED (3 časa nedeljno, 108 časova godišnje)

  • Elektromagnetna indukcija (7+3)
  • Demonstracioni ogledi:
    • Pojava eletromagnetne indukcije (pomoću magneta, kalema i galvanometra) Lencovo pravilo.
  • Harmonijske oscilacije (8+4)
  • Demonstracioni ogledi:
    • Harmonijske oscilacije (metodom senke).
    • Zavisnost perioda od dužine matematičkog klatna. Pojave prigušenih oscilacija.Pojava rezonancije (mehaničke i električne).
  • Naizmenična struja (9+3)
  • Demonstracioni ogledi:
    • Svojstva termogenog, kapacitivnog i induktivnog otpora.
    • Princip rada transformatora.
  • Talasi u mehanici (6+2)
  • Demonstracioni ogledi:
    • Vrste talasa (pomoću talasne mašine ili vodene kade). Odbijanje i prelamanje talasa (pomoću vodene kade ili WSP - uređaja).
    • Interferencija i difrakcija talasa (pomoću vodene kade ili WSP uređaja).
  • Akustika (4+2)
  • Demonstracioni ogledi:
    • Svojstva zvučnih izvora (monokord, zvučne viljuške, muzički instrumenti i sl.). Zvučne rezonancije.
  • Elektromagnetni talasi (5+1)
  • Demonstracioni ogledi:
    • Odbijanje i prelamanje EM-talasa (klistronskim uređajem). Hercovi ogledi.
    • Rad pojačavača. Dovođenje u rezonanciju radioprijemnika i radio-odašiljača. Rad televizijskog kineskopa.
  • Talasna optika (8+3)
  • Demonstracioni ogledi:
    • Interferencija svetlosti na Frenelovoj biprizmi (pomoću laserske svetlosti).
    • Difrakcija svetlosti na oštroj ivici, pukotini i tankoj žici (pomoću laserske svetlosti).
    • Polarizacija svetlosti (pomoću polarizacionih filtera); fotoelastičnost (u polarizovanoj svetlosti).
  • Disperzija i apsorpcija svetlosti (4+1)
  • Demonstracioni ogledi:
    • Disperzija bele svetlosti (pomoću staklene prizme).
  • Geometrijska optika (5+3)
  • Demonstracioni ogledi:
    • Totalna refleksija; Zakon prelamanja svetlosti. Formiranje lika kod ogledala.
    • Formiranje lika kod sočiva.
  • Fotometrija (3+1)
  • Optički instrumenti (5+3)
  • Laboratorijske vežbe (18)
    • Naponi u RLC - kolu (osciloskopom).
    • Merenje brzine zvuka u vazduhu (osciloskopom).
    • Rezonancija vazdušnog stuba u staklenoj cevi (određivanje frekvencije).
    • Merenje talasne dužine difrakcionom rešetkom.
    • Određivanje žižne daljine sočiva na optičkoj klupi.
    • Određivanje uvećanja mikroskopa.
    • Obrtanje ravni polarizacije (polarimetrija).

SADRŽAJI PROGRAMA ZA IV RAZRED (4 časa nedeljno, 160 časova godišnje)

  • Relativistička fizika (6+2)
  • Toplotno zračenje i kvantna priroda elektromagnetnog zračenja (6+3)
  • Demonstracioni ogledi:
    • Fotoefekat (pomoću fotoćelije).
  • Talasna svojstva čestica i pojma o kvantnoj mehanici (6+3)
  • Kvantna teorija atoma (10+5)
  • Molekulska struktura i spektri (3+1)
  • Fizika čvrstog stanja (10+4)
  • Demonstracioni ogledi:
    • Diode. Fotoprovodnici
  • Indukovano zračenje. Laseri (5+3)
  • Fizika atomskog jezgra (16+7)
  • Fizika elementarnih čestica (5+2)
  • Zaključno razmatranje (2)
  • Laboratorijske vežbe (17)
    • Ugaona divergencija laserskog snopa.
    • Kalibracija spektroskopa i identifikacija vodonikovog spektra. 
    • Karakteristike diode i tranzistora.
    • Merenja aktivnosti KC1.
    • Detekcija radioaktivnog zračenja.
    • Određivanje Plankove konstante.

Vrh strane

GEOGRAFIJA

Cilj nastava geografije u gimnaziji je da učenik stekne nova i produbljena znanja, umenja i navike iz fizičke, društvene i nacionalne geografije Srbije (pojmovi, zakonitosti razvoja i teritorijalnog rasporeda geografskih objekata, pojava i procesa) neophodnih za naučno tumačenje savremene svetske stvarnosti i razvoj patriotizma.

Zadaci nastave geografije su da učenik:

  • upozna predmet i metode proučavanja prirodno-geografskih i društveno-geografskih objekata, pojava i procesa i njihovo delovanje na svojstva geografske sredine;
  • uočava i shvata korelativne odnose između geografije i drugih prirodnih i društvenih nauka;
  • stekne globalne predstave o fizičko-geografskim karakteristikama zemlje;
  • shvati i razume zakonomerni razvoj geografske sredine kao rezultat delovanja prirodnih pojava, procesa i čoveka;
  • upoznaju aktuelnu i kompleksnu geografsku stvarnost savremenog sveta;
  • stiče nova znanja o svojoj otadžbini, njenom položaju, mestu i ulozi u savremenom svetu;
  • stiče nova znanja o prirodi, stanovništvu, naseljenosti i privredi Srbije;
  • vaspitava se na stečenim geografskim znanjima u duhu pripadnosti nedeljivom globalnom svetu;
  • razvija osećanja socijalne pripadnosti i privrženosti sopstvenoj naciji i kulturi i aktivno doprinosi očuvanju i negovanju nacionalnog i kulturnog identiteta;
  • razvija međusobno uvažavanje, saradnju i solidarnost između pripadnika različitih socijalnih, etničkih i kulturnih grupa i da doprinosi društvenoj koheziji;
  • podržava procese međunarodne integracije;
  • koristi različite izvore informacija i uočava njihovu važnost u geografskim saznanjima;
  • se osposobljava da na terenu osmatra, meri, analizira, intervjuiše, skicira i prikuplja podatke;
  • razvija sposobnost iskazivanja geografskog znanja rečima, slikom, kvantitativno, tabelarno, grafički i shematski;
  • se obuči tehnikama timskog i grupnog rada i grupnog odlučivanja;
  • se osposobi za kontinuirano obrazovanje i samoobrazovanje.

SADRŽAJI PROGRAMA ZA I RAZRED (2 časa nedeljno, 72 časova godišnje)

  • Uvod u fizičku geografiju (1)
  • Opšte fizičko-geografske odlike zemlje (3)
  • Unutrašnja građa zemlje i geološki razvoj zemljine kore (4)
  • Reljef zemljine površine (12)
  • Atmosfera (10)
  • Hidrosfera (12)
  • Biosfera (5)
  • Fizičko-geografske zakonitosti u geografskom omotaču (4)
  • Uvod u društvenu geografiju (1)
  • Karta i kartografski metod u geografiji (4)
  • Stanovništvo i naselja (6)
  • Osnovne političko-geografske karakteristike savremenog sveta (3)
  • Osnovne ekonomsko-geografske odlike svetske privrede (5)

SADRŽAJI PROGRAMA ZA II RAZRED (2 časa nedeljno, 72 časova godišnje)

  • Političko-geografske, demografske i ekonomsko-geografske odlike pojedinih delova sveta (22)
  • Osnovna demografska obeležja i kulturni uticaji na Balkanskom poluostrvu i u Srbiji (4)
  • Položaj, granice i veličina Republike Srbije (3)
  • Prirodne odlike Srbije (8)
  • Stanovništvo i naselja (4)
  • Privreda Srbije (12)
  • Regionalne celine Srbije (11)
  • Srbi u bivšim Jugoslovenskim republikama i dijaspori (6)

Vrh strane

HEMIJA

Cilj nastave hemija je proširivanje i produbljivanje znanja iz hemije, neophodnih za naučno tumačenje i razumevanje pojava u prirodi, čime se doprinosi podizanju nivoa opšte obrazovanosti i kulture učenika.

Zadaci nastave hemije su:

  • sticanje širih i produbljivanje znanja o strukturi supstance, hemijskim elementima, neorganskim i organskim jedinjenjima;
  • izgrađivanje shvatanja o materijalnosti sveta i hemijskom kretanju materije;
  • sticanje celovite predstave o povezanosti, međusobnoj zavisnosti i uslovljenosti pojava i procesa u prirodi, u korelaciji sa srodnim disciplinama (fizika, biologija);
  • osposobljavanje učenika da razumeju osnovne principe savremene tehnologije i sagledaju značaj proizvoda hemijske industrije u svakodnevnom životu;
  • sagledavanje značaja i mesta hemije i hemijske industrije sa aspekta zaštite i unapređivanja radne i životne sredine;
  • upoznavanje učenika sa metodama hemijskih istraživanja;
  • razvijanje kritičke i stvaralačke mašte i pozitivnih osobina ličnosti.

SADRŽAJI PROGRAMA ZA I RAZRED (2 časa nedeljno, 74 časova godišnje)

  • Materija (6)
  • Demonstracioni ogledi:
    • - Postupci za odvajanje sastojaka smeše (može i rad u grupi ili u parovima),
    • - Sagorevanje magnezijuma i reakcija dobijenog oksida sa vodom i hloridnom kiselinom.
    • - Sagorevanje crvenog fosfora i reakcija dobijenog oksida sa vodom.
  • Struktura atoma (5)
  • Demonstracioni ogledi:
    • - Bojenje plamena (soli natrijuma, litijuma, barijuma, stroncijuma...).
    • - Promenljivost svojstva elemenata III perioda.
  • Hemijska veza (7)
  • Demonstracioni ogledi:
    • - Rastvaranje vodonika i hlorovodonika u vodi i ispitivanje elektroprovodljivosti ovih rastvora.
    • - Ispitivanje elektroprovodljivosti čvrstog, rastopljenog i rastvorenog kalijum-nitrata.
  • Hemijske reakcije (9)
  • Demonstracioni ogledi:
    • - Dejstvo hloridne kiseline različitih koncentracija na cink ili magnezijum.
    • - Razlaganje vodonik-peroksida (bez i u prisustvu katalizatora).
  • Rastvori (10)
  • Demonstracioni ogledi:
    • - Određivanje elektroprovodljivosti destilovane vode, vode za piće i rastvora različitih elektrolita.
    • - Određivanje pH vrednosti različitih rastvora elektrolita.
  • Oksido- redukcione reakcije (6)
  • Demonstracioni ogledi:
    • - Elektroliza vode ili cink-jodida.
  • Nemetali (18)
  • Demonstracioni ogledi:
    • - Reaktivnost elemenata VIIa grupe.
    • - Sagorevanje ugljenika, sumpora, fosfora u kiseoniku i rastvaranje nagrađenih oksida u vodi
    • - Reakcija bakra i azotne kiseline.
    • - Dobijanje i ispitivanje svojstva amonijaka.
  • Metali (7)
  • Demonstracioni ogledi:
    • - Uzajamno dejstvo natrijuma, magnezijuma, aluminijuma sa vodom.
    • - Reakcija aluminijum-hidroksida sa kiselinama i bazama.
  • Prelazni metali (6)
  • Demonstracioni ogledi:
    • - Dobijanje anhidrovanog kupri sulfata i njegovo rastvaranje u vodi.
    • - Kalijum-permanganat kao oksidaciono sredstvo u kiseloj, baznoj i neutralnoj sredini.

SADRŽAJI PROGRAMA ZA II RAZRED (1 čas nedeljno, 35 časova godišnje)

  • Uvod u organsku hemiju (2)
  • Ugljovodonici (7)
  • Demonstracioni ogledi:
    • - Ispitivanje svojstva metana ili n-heksana.
    • - Ispitivanje svojstva nezasićenih ugljovodonika (eten).
  • Kiseonička organska jedinjenja (15)
  • Demonstracioni ogledi:
    • - Oksidacija metanola.
    • - Reakcija srebrnog ogleda.
    • - Hidroliza saharoze.
  • Azotna organska jedinjenja (8)
  • Demonstracioni ogledi:
    • - Biuretska i ksantoproteinska reakcija.
    • - Taloženje proteina pomoću elektrolita
  • Vitamini, hormoni, alkaloidi, antibiotici (3)

Vrh strane

BIOLOGIJA

Cilj nastave biologije je da učenicima pruži opšta znanja koja se stiču usvajanjem obrazovno-vaspitnih sadržaja uz korišćenje metoda svojstvenih naučnom pristupu čime se kod učenika razvija kritičko mišljenje, težnja za otkrivanjem i proverom sposobnosti za razumevanje savremene nauke.

Izučavanjem biologije učenici produbljuju znanja koja su stekli u osnovnoj školi, osposobljavaju se za sticanje novih znanja i samoobrazovanja.

Izučavanjem pojedinih sadržaja iz biomedicine učenici upoznaju raznovrsne faktore koji utiču na sistem čovek-zdravlje-bolest, neke osnovne metode kojima se savremena biomedicina služi u zaštiti zdravlja, da bi formirali pozitivan stav o značaju zdravlja radi podizanja zdravstvene kulture.

Izučavanjem interdicsiplinarnih sadržaja kod učenika se formira ekološka svest i osećaj za potrebu zaštite i unapređivanja životne sredine.

Zadaci:

  • upoznavanje biologije ćelije, njenog hemijskog sastava i građe i funkcije ćelijskih organela;
  • upoznavanje razlike između ćelija jednoćelijskih i višećelijskih organizama i razlike između biljnih i životinjskih ćelija;
  • upoznavanje ciklusa ćelije (amitoza, mitoza i mejoza);
  • upoznavanje virusa, njihove građe, razmnožavanja i značaja;
  • upoznavanje opštih odlika bakterije, građe i značaja;
  • upoznavanje ćelije kao dinamičkog sistema, njenog metabolizma, hemizma i mehanizma stvaranja energije;
  • upoznavanje regulatora ćelijskih procesa (vitamina i enzima);
  • upoznavanje načina razmene materija i procesa komunikacije između ćelija;
  • upoznavanje diferencijacije ćelije u multicelularom organizmu kao i tkiva (biljnih i životinjskih);
  • upoznavanje sa fotosintezom i sintezom organskih materija;
  • upoznavanje evolutivnog razvoja organa i sistema organa kao i fiziologije organa kod čoveka;
  • upoznavanje sistema koji kontrolišu funkcionisanje organizma i održavaju dinamičku ravnotežu (nervni, hormonalni i humoralni sistemi);
  • upoznavanje evolutivnog razvoja i načina reprodukcije kod životinja, reprodukcije kod čoveka, trudnoće, kontracepcije i planiranja porodice;
  • upoznavanje opštih karakteristika biljaka, njihova klasifikacija i značaj;
  • upoznavanje upotrebe lekovitih biljaka u lečenju na našim prostorima;
  • uvod u informisanje o aktuelnim bolestima čoveka koje ugrožavaju njegovo fizičko i mentalno zdravlje;
  • sticanje znanja o osnovama molekularne biologije, genetičkog inžinjeringa i mogućnosti primene genetičkog inžinjeringa u biomedicinskim naukama;
  • upoznavanje osnovnih principa nauke o nasleđivanju;
  • sticanje znanja o genima, genotipu i fenotipu kao i o genetičkom sastavu populacije, genetičkoj ravnoteži populacije i upoznavanje mehanizama održavanja ravnoteže;
  • sticanje znanja iz genetike čoveka, o metodama izučavanja hromozoma čoveka, naslednih bolesti kao i o posledicama ukrštanja u bliskom srodstvu;
  • upoznavanje savetovališta za genetičko savetovanje i značaj prenatalnog otkrivanja naslednih bolesti;
  • sticanje znanja o menjanju nasledne materije i stvaranju novih oblika života (mogućnosti i ograničenja-moralna i etnička);
  • upoznavanje i produbljivanje znanja o razviću životinja i čoveka;
  • upoznavanje sa embriogenezom, organogenezom, postembrionalnim razvićem;
  • upoznavanje sa rastom i razvojem (transformaciono razviće, regeneracija, koncer, starenje i smrt);
  • proširivanje osnovnih znanja o teoriji evolucije i savremeno objašnjenje evolucionih procesa;
  • proširivanje znanja o poreklu i razvoju čoveka kao i perspektive dalje evolucije čoveka;
  • sticanje i produbljivanje znanja o osnovnim pojmovima i principima ekologije;
  • sticanje znanja o racionalnom i razumnom korišćenju prirodih dobara;
  • razvijanje ekološke svesti i ekološke kulture;
  • sticanje saznanja o dužnostima i obavezama očuvanja prirodnih bogatstava i radom stvorenih vrednosti životne i kulturne sredine.

SADRŽAJI PROGRAMA ZA III RAZRED (3 časa nedeljno, 99 + 9 časova godišnje)

  • Uvod u predmet, osnovne odlike živih bića (6)
  • Organizacija ćelije (40)
  • Botanika (10)
  • Zoologija (43)
  • Vežbe (9)

SADRŽAJI PROGRAMA ZA IV RAZRED (3 časa nedeljno, 89 + 7 časova godišnje)

  • Virusi, bakterije i drugi paraziti kao izazivači bolesti (12)
  • Osnovi molekularne biologije (9)
  • Mehanizmi nasleđivanja (28)
  • Razviće životinja (9)
  • Osnovni principi evolucione biologije (13)
  • Ekologija sa zaštitom i unapređenjem životne sredine (18)
  • Vežbe (7)

Vrh strane

UMETNOST

CILJ nastave predmeta Umetnost je otkrivanje svih raspoloživih mogućnosti kod učenika za umetničko izražavanje, osposobljavanje za razumevanje umetničkih dela, kao i oplemenjivanje ličnosti učenika u skladu sa društvenom, humanističkom i stručnom orijentacijom.

ZADACI nastave predmeta Umetnost su da:

  • uvodi učenika u svet vrednosti stvaralačkog mišljenja kroz problemske zadatke u praktičnom i teoretskom radu;
  • uputi učenika da shvati umetničko delo;
  • uvede učenika u svet opažanja i doživljavanja umetničkih dela i uputi da se kritički odnosi prema vlastitim i tuđim umetničkim delima;
  • uputi učenika da tumači umetnost na naučnim osnovama kako bi doprinosio oplemenjivanju međuljudskih odnosa.

SADRŽAJI PROGRAMA ZA I RAZRED (1 čas nedeljno, 36 časova godišnje):

  • opšti deo: šta je umetnost? umetnost u prostoru i vremenu, umetnost u društvu (2);
  • pregled istorijskog razvoja umetnosti: koreni umetnosti i njena prvobitna uloga, umetnost u životu starih istočnih naroda Grčke i Rima, osobenosti starohrišćanske umetnosti, odlike romantizma, humanizam i renesansa, barok, savremena umetnost (8);
  • likovni mediji: crtanje, slikanje, vajanje, grafika (4);
  • muzički instrumenti kroz vekove (4);
  • primeri za slušanje: tradicionalna narodna muzika raznih naroda, stara hrišćanska muzika, operske arije, savremena muzika (4);
  • upotreba savremenih računarskih sistema u kreiranju i reprodukovanju umetničkih dela (14).

Kroz diskusiju treba da se daju odgovori na pojedina pitanja i da se na odgovarajući način vrednuju ponuđeni odgovori. Posle svake obrađene teme učenici će biti podstaknuti da postavljaju pitanja u vezi sa tom temom i da ponude odgovore na postavljena pitanja. U razmatranju pojedinih pitanja (posebno kada je reč o informacijama dobijenim preko interneta) podsticaće se kritička analiza učenika.
Ocene učenika se formiraju na osnovu usmenih odgovora, ali i na osnovu učešća u diskusijama i aktivnostima u postavljanju pitanja, tj. davanja odgovora.

Vrh strane

FIZIČKO VASPITANJE

Cilj nastave fizičkog i zdravstvenog vaspitanja je zadovoljavanje osnovnih biopsiho-socijalnih potreba učenika u oblasti fizičke kulture; formiranje pravilnog shvatanja i odnosa prema fizičkoj kulturi i trajno podsticanje učenika da te aktivnosti ugrade u svakodnevni život i kulturu življenja.

Zadaci nastave fizičkog i zdravstvenog vaspitanja su da se:

  • kvalitativno i kvantitativno prodube sportsko-motoričko obrazovanje;
  • razviju fizičke sposobnosti učenika;
  • osposobi učenik za samostalan rad i samokontrolu u održavanju fizičke kondicije, jačanju zdravlja i nezi tela;
  • stvore uslovi u kojima učenik doživljava radost slobodnog angažovanja u sportskim i rekreativnim aktivnostima;
  • prošire znanje koja doprinose objektivnom sagledavanju vrednosti i mogućnosti fizičke kulture;
  • razviju higijenske i druge kulturne navike za očuvanje jačanje zdravlja učenika.

Sadržaji programa usmereni su na:

  • razvijanje fizičkih sposobnosti,
  • sportsko-tehničko obrazovanje,
  • povezivanje fizičkog i zdravstvenog vaspitanja sa životom i radom.

RAZVIJANJE FIZIČKIH SPOSOBNOSTI

Na svim časovima nastave fizičkog vaspitanja, predviđa se:

  • razvijanje osnovnih elemenata fizičke kondicije karakterističnih za ovaj uzrast i pol, kao i drugih elemenata motorne umešnosti, koji služe kao osnova za povećanje radne
  • sposobnosti, učvršćivanje zdravlja i dalje napredovanje u sportsko-tehničkom obrazovanju,preventivno-kompenzacijski rad u smislu sprečavanja i otklanjanja telesnih deformiteta,
  • osposobljavanje učenika u samostalnom negovanju fizičkih sposobnosti, pomaganju rasta, učvršćenju zdravlja, kao i samokontroli i proveri svojih fizičkih i radnih sposobnosti.
  • Programski zadaci se određuju individualno, prema polu, uzrastu i fizičkom razvitku i fizičkim sposobnostima svakog pojedinca, na osnovu orijentacionih vrednosti koje su sastavni deo uputstva za vrednovanje i ocenjivanje napretka učenika kao i jedinstvene baterije testova i metodologije za njihovu proveru i praćenje.

SPORTSKO-TEHNIČKO OBRAZOVANJE

Sportsko-tehničko obrazovanje se realizuje u I, II i III razredu kroz zajednički program (atletika, vežbe na spravama i tlu) i kroz program po izboru učenika, a u IV razredu kroz program po izboru učenika.

POVEZIVANJE FIZIČKOG VASPITANJA SA ŽIVOTOM I RADOM

Iz fonda radnih dana škola u toku školske godine organizuje:

  • dva celodnevna izleta sa pešačenjem;
  • dva krosa

Stručni aktiv nastavnika fizičkog vaspitanja utvrđuje, program i sadržaj izleta, kao i dužinu staze za krosove prema uzrastu učenika.

Škola organizuje i sprovodi sportska takmičenja, kao jedinstven deo procesa nastave fizičkog vaspitanja:

  • u ritmičko-sportskoj i sportskoj gimnastici (u zimskom periodu);
  • u atletici (u prolećnom periodu);
  • tri sportske igre (u toku školske godine).

Sportska takmičenja se organizuju za sve učenike, a sprovode se u okviru radne subote i u drugo vreme koje odredi škola.

Škola organizuje logorovanje i zimovanje učenika, kako bi stečena znanja u fizičkom vaspitanju i drugim nastavnim oblastima primenili u praksi.

Program i sadržaj aktivnosti učenika na logorovanju i zimovanju priprema aktiv nastavnika fizičkog vaspitanja, a usvaja nastavničko veće.

U program zimovanja uvršćena je i obuka skijanja.

SADRŽAJI PROGRAMA ZA PRVE TRI GODINE ŠKOLOVANJA

  • Atletika
  • Vežbe na spravama i tlu
  • Sportska igra (po izboru)

SADRŽAJ PROGRAMA ZA IV GODINU

Realizuje se program fizičkog vaspitanja po izboru.

Fond časova za
I godinu (2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)
II godinu (2 časa nedeljno, 74 časova godišnje)
III godinu (2 časa nedeljno, 72 časova godišnje)
IV godinu (2 časa nedeljno, 62 časova godišnje)

Vrh strane

Izborni nastavni predmeti

VERONAUKA

Ciljevi verske nastave, kao izbornog predmeta, u okviru srednjoškolskog obrazovanja i vaspitanja jesu da se njome posvedoče sadržaj vere i duhovno iskustvo tradicionalnih crkava i verskih zajednica koje žive i delaju na našem životnom prostoru, da se učenicima pruži celovit religijski pogled na svet i život i da im se omogući slobodno usvajanje duhovnih i životnih vrednosti crkve ili zajednice kojoj istorijski pripadaju, odnosno čuvanje i negovanje sopstvenog verskog i kulturnog identiteta. Pritom upoznavanje učenika sa verom i duhovnim iskustvima sopstvene, istorijski date crkve ili verske zajednice treba da se ostvaruje u otvorenom i tolerantnom dijalogu, uz uvažavanje drugih religijskih iskustava i filosofskih pogleda, kao i naučnih saznanja i svih pozitivnih iskustava i dostignuća čovečanstva.

Zadaci verske nastave su da kod učenika:

  • razvija otvorenost i odnos prema Bogu, drugačijem i savršenom u odnosu na nas, kao i otvorenost i odnos prema drugim ličnostima, prema ljudima kao bližnjima, a time se budi i razvija svest o zajednici sa Bogom i sa ljudima i posredno se suzbija ekstremni individualizam i egocentrizam;
  • budi potreba i sposobnost za postavljanje pitanja o celini i konačnom smislu postojanja čoveka i sveta, o ljudskoj slobodi, o životu u zajednici, o fenomenu smrti, o odnosu sa prirodom koja nas okružuje, kao i o sopstvenoj odgovornosti za druge, za svet kao tvorevinu Božju i za sebe;
  • razvija i neguje težnja ka odgovornom oblikovanju zajedničkog života sa drugim ljudima iz sopstvenog naroda i sopstvene Crkve ili verske zajednice, kao i sa ljudima, narodima, verskim zajednicama i kulturama drugačijim od sopstvene, ka iznalaženju ravnoteže između zajednice i svoje vlastite ličnosti i ka ostvarivanju susreta sa svetom, sa prirodom i, pre i posle svega, sa Bogom;
  • izgrađuje sposobnost za dublje razumevanje i vrednovanje kulture i civilizacije u kojoj žive, istorije čovečanstva i ljudskog stvaralaštva u nauci i drugim oblastima;
  • izgrađuje svest i uverenje da svet i život imaju večni smisao, kao i sposobnost za razumevanje i preispitivanje sopstvenog odnosa prema Bogu, ljudima i prirodi.

Vrh strane

GRAĐANSKO VASPITANJE

Opšti cilj predmeta je da učenici srednjih škola steknu saznanja, razviju sposobnosti i veštine i usvoje vrednosti koje su pretpostavke za celovit razvoj ličnosti i za kompetentan, odgovoran i angažovan život u savremenom građanskom društvu u duhu poštovanja ljudskih prava i osnovnih sloboda, mira, tolerancije, ravnopravnosti polova, razumevanja i prijateljstva među narodima, etničkim, nacionalnim i verskim grupama.

Fond časova za:

I RAZRED (1 čas nedeljno, 35 časova godišnje),
II RAZRED (1 čas nedeljno, 35 časova godišnje),
III RAZRED (1 čas nedeljno, 37 časova godišnje),
IV RAZRED (1 čas nedeljno, 32 časa godišnje).

Zadaci nastave predmeta su:

  • da se kod učenika razvija samopoštovanje, osećanje ličnog i grupnog identiteta;
  • da kod učenika razvija sposobnost razumevanja razlika među ljudima i spremnost da se razlike poštuju i uvažavaju;
  • da kod učenika razvija komunikacijske veštine koje su neophodne za saradničko ponašanje i konstruktivno rešavanje sukoba: argumentovano izlaganje sopstvenog mišljenja, aktivno slušanje, pregovaranje;
  • da kod učenika razvija sposobnost kritičkog rasuđivanja i odgovornog odlučivanja i delanja;
  • da učenici razumeju prirodu i moguće uzroke sukoba i podstaknu na saradnju i miroljubivo rešavanje sukoba;
  • učenici razumeju prirodu i način uspostavljanja društvenih, etičkih i pravnih normi i pravila i njihovu važnost za zajednički život;
  • da se učenici obuče tehnikama grupnog rada i grupnog odlučivanja;
  • da se izborom sadržaja i ukupnim načinom rada u okviru ovog predmeta poštuju i praktikuju osnovne demokratske vrednosti i podstakne njihovo prisvajanje.
  • da učenici razumeju prirodu i način uspostavljanja društvenih, etičkih i pravnih normi i pravila i njihovu važnost za zajednički život;
  • da se učenici uvedu u razumevanje pojma prava i upoznaju sa Konvencijom o pravima deteta i drugim međunarodnim dokumentima koja se bave ljudskim pravima;
  • da učenici nauče vrste prava i razumeju odnose među pravima i uzajamnost prava i odgovornosti;
  • da se kod učenika razvije osetljivost za kršenje prava, spremnost za zaštitu sopstvenih i prava drugih i nauče tehnike zalaganja za ostvarivanje prava deteta;
  • da se učenici podstaknu i osposobe za aktivnu participaciju u životu škole;
  • da se učenici obuče tehnikama grupnog rada i grupnog odlučivanja;
  • da kod učenika razvija sposobnost kritičkog rasuđivanja i odgovornog odlučivanja i delanja;
  • da se učenici obuče efikasnom planiranju zajedničkih akcija i projekata;
  • da se izborom sadržaja i ukupnim načinom rada u okviru ovog predmeta poštuju i praktikuju osnovne demokratske vrednosti i podstakne njihovo prisvajanje.
  • da se učenici upoznaju sa bazičnim konceptima iz ove oblasti: demokratija, građansko društvo, politika i ljudska prava;
  • da učenici steknu osnovna znanja o institucijama demokratskog društva i ulozi građana u demokratskom društvu;
  • da se kod učenika razvija sposobnost kritičkog rasuđivanja i odgovornog odlučivanja i delanja, kako u školi, tako i u širem okruženju;
  • da učenici ovladaju veštinama neophodnim da se stečeno znanje primeni u svakodnevnom životu za pokretanje građanskih inicijativa i konkretnih akcija;
  • da se izborom sadržaja i ukupnim načinom rada u okviru ovog predmeta poštuju i praktikuju osnovne demokratske vrednosti i podstakne njihovo usvajanje.
  • da se učenici upoznaju sa bazičnim konceptima iz ove oblasti: demokratija, građansko društvo, politika i ljudska prava;
  • da učenici steknu osnovna znanja o institucijama demokratskog društva i ulozi građana u demokratskom društvu;
  • da se kod učenika razvija sposobnost kritičkog rasuđivanja i odgovornog odlučivanja i delanja, kako u školi, tako i u širem okruženju;
  • da učenici ovladaju veštinama neophodnim da se stečeno znanje primeni u svakodnevnom životu za pokretanje građanskih inicijativa i konkretnih akcija;
  • da se izborom sadržaja i ukupnim načinom rada u okviru ovog predmeta poštuju i praktikuju osnovne demokratske vrednosti i podstakne njihovo usvajanje.
  • da učenici steknu osnovna znanja o izazovima i problemima savremenog sveta vezanih za ekonomiju, ekologiju i zaštitu životne sredine, medije, kulturni identitet i raznolikosti i da se osposobe da se suočavaju sa problemima i da tragaju za rešenjima;
  • da učenici razvijaju sposobnosti kritičkog mišljenja, preispitivanja različitih informacija, ideja i vrednosnih orijentacija i zauzimanja sopstvenog stanovišta;
  • da učenici steknu stavove neophodne za život u multikulturnom društvu kao i sposobnosti da razvijaju odnose saradnje preko kulturnih granica;
  • da učenici steknu uvid u prirodu i moć medija i razviju sposobnost kritičke recepcije medijskih poruka;
  • da učenici ovladaju neophodnim znanjima i veštinama za aktivno učešće u zaštiti životne sredine;
  • da učenici steknu osnovna znanja i sposobnosti koje će im pomoći da bolje razumeju područje radnih odnosa i raspodele dobara.

Vrh strane

Fakultativni nastavni predmeti

FILOZOFIJA PRIRODNIH NAUKA

Cilj nastave filozofije prirodnih nauka je usvajanje znanja koja omogućavaju učenicima da shvate prirodnu stvarnost uslovljenosti da to znanje doprinese formiranju naučnog pogleda na svet.

Zadaci nastave filozofije prirodnih nauka su:

  • da učenici upoznaju osnove filozofije na temeljima prirodnih nauka i da iste sagledaju sa aspekta razvojne linije naučno-filozofske misli;
  • da sticanjem uvida u suštinu filozofskog mišljenja adekvatnije shvate smisao postojanja ljudskog bića i njegovo mesto i odnos prema svetu u kome živi;
  • da učenici upoznaju filozofiju savremene epohe, njenu povezanost sa matematikom i prirodnim naukama i da shvate da se filozofija i prirodne nauke odnose kao opšte posebno, da se filozofski stavovi ideje konkretizuju na primerima posebnih nauka;
  • da učenici shvate da je naučno-filozofska istina procesualna ili kontinualna bez ograničenja u smislu sve adekvatnijeg predstavljanja društvene i prirodne stvarnosti;
  • da se učenici podstaknu na samostalno rasuđivanje i razmatranje filozofskih problema, osposobe se za kritičko mišljenje, filozofsku argumentaciju i dijalog u kome se kritički procenjuju različite filozofske orijentacije i kontroverze savremenog shvatanja sveta;
  • da podstakne učenike na razmišljanje o bitnim pitanjima savremenog sveta i čoveka, na razmišljanje o smislu vlastite egzistencije i doprinese podsticanju njegovih vlastitih traganja za somoorijentacijom u životu na temeljima naučnog pogleda na svet.

SADRŽAJI PROGRAMA ZA III RAZRED (1 čas nedeljno, 36 časova godišnje):

  • Određenje filozofije (4)
  • Filozofija starog i srednjeg veka (8)
  • Novovekovna filozofija i nauka (5)
  • Nemačka filozofija od Kanta do Hegela (6)
  • Pravci savremene filozofije (6)
  • Filozofija Marksizma (7)

Vrh strane

GEOMETRIJA I VIZUELIZACIJA

CILJ nastave predmeta Geometrija i vizuelizacija je sticanje znanja o osnovnim geometrijskim pojmovima za razumevanje načina operisanja sa grafičkim objektima, kao i savladavanje osnovnih tehnika za rad sa slikama na računaru.

ZADACI nastave predmeta Geometrija i vizuelizacija su:

  • upoznavanje grafičkog softvera i načina korišćenja tog softvera;
  • ovladavanje osnovnim geometrijskim pojmovima na kojima počiva računarska grafika;
  • sticanje znanja o algoritmima za crtanje raznih geometrijskih objekata;
  • kreiranje slika i animacija pomoću raspoloživih softverskih alata;
  • upoznavanje nekih tehnika za prepoznavanje geometrijskih objekata;
  • sticanje znanja o virtualnoj realnosti.

SADRŽAJI PROGRAMA ZA III RAZRED (2 časa nedeljno, 72 časa godišnje):

  • grafički softver, korišćenje grafičkog API-a, jednostavni modeli boja (RGB, HSB), homogene koordinate, afine transformacije (skaliranje, rotacija, translacija) (6+6);
  • rasterski i vektorski grafički sistemi, fizički i logički ulazno-izlazni uređaji, povezanost sa slikama (4+2);
  • geometrijsko modelovanje, predstavljanje figura u ravni i trodimenzionalnog objekta (3D);
  • parametarske jednačine krivih i površi, implicitno predstavljanje krivih i površi;
  • kreiranje raznih geometrijskih modela (6+6);
  • algoritmi za kreiranje geometrijskih objekata (crtanje linije, kreiranje fonta) (6+6);
  • renderovanje površi (2+2);
  • predstavljanje putanje zraka, kreiranje osenčenih površina, kreiranje slika (4+4);
  • računarske animacije (2+2);
  • digitalne slike i njihova svojstva, obrada digitalnih slika (2+4);
  • prepoznavanje oblika i geometrijskih figura (2+2);
  • analiza kretanja (2+2).

Geometrija i vizuelizacija je predmet koji ima teorijsku osnovu u matematici (geometriji) i vrlo je praktično orijentisan. Dakle, neophodna su teorijska i praktična znanja. Osnovne geometrijske pojmove učenici treba da upoznaju na početku kursa. Osim toga treba da upoznaju neke grafičke sisteme i softverske proizvode koji ih podržavaju. Naravno, neophodno je savladati i neke algoritme za rad sa grafičkim objektima.
U drugom delu kursa izučavaju se napredne tehnike vizuelizacije i ovde je predmet više orijentisan ka praktičnim primenama. Stoga je neophodno veću pažnju posvetiti praktičnom radu u laboratoriji.
Ocenjivanje treba realizovati preko kontrolnih vežbi, zatim ocenjivanjem grafičkih proizvoda učenika, kao tehnika kojima su ovladali u okviru predmeta.

Vrh strane

MIKROPROCESORSKI SISTEMI

CILJ nastave predmeta Mikroprocesorski sistemi je upoznavanje sa mikroprocesorskom tehnologijom, primenom mikroprocesora, načinom povezivanja mikroprocesora i drugih komponenti, kao i asemblerskog jezika konkretnog mikroprocesora.

ZADACI nastave predmeta Mikroprocesorski sistemi su:

  • upoznavanje savremenih mikroprocesorskih tehnologija;
  • sagledavanje uloge mikroprocesora u računarskim sistemima;
  • sticanje znanja o različitim načinima povezivanja mikroprocesora u mikroprocesorske sisteme;
  • upoznavanje arhitekture mikroprocesora;
  • upoznavanje načina funkcionisanja mikroprocesora;
  • izučavanje konkretnog asemblerskog jezika;
  • savladavanje programiranja u asemblerskom jeziku.

SADRŽAJI PROGRAMA ZA IV RAZRED (2 časa nedeljno, 64 časa godišnje):

  • razvoj mikroprocesora, mikroprocesorske tehnologije (2+0);
  • pregled oblasti u kojima se primenjuju mikroprocesori (2+0), arhitekture mikroprocesorskih sistema (2+2);
  • klasifikacije mikroprocesora (2+0);
  • arhitekture mikroprocesora, uloga registara, aritmetičko-logičke jedinice, komandne jedinice, keš-memorije (6+4);
  • format instrukcija i načini adresiranja (2+2);
  • organizacija ulaza-izlaza, sistem prekida (4+4);
  • povezivanje mikroprocesora i raznih komponenti računarskog sistema (2+2);
  • arhitektura konkretnog mikroprocesora (2+2);
  • format instrukcija i način zapisa instrukcija u memoriji (4+4);
  • softverski alati za rad sa asemblerskim programima (asembler, punilac, dibager), korišćenje konkretnog radnog okruženja (2+2);
  • asemblerske direktive i instrukcije (2+4);
  • programiranje na asemblerskom jeziku (0+4);
  • povezivanje asemblerskog jezika i viših programskih jezika (2+0).

Predmet Mikroprocesorski sistemi omogućava dodatno stručno usavršavanje učenika. Kao i većina računarskih predmeta, poseduje teorijske i praktične aspekte. Iz strukture časova dodeljenih pojedinim nastavnim temama može se videti koji od ovih aspekata preovladava.
U realizaciji praktičnog dela nastave, treba upoznati nekoliko konkretnih mikroprocesora, počev od osam-bitnih pa do 64-bitnih. Učenici imaju mogućnosti spajanja mikroprocesora i ostalih komponenti u jednu celinu. U drugom delu kursa omogućava se izrada asemblerskih programa za podršku kreiranim mikroprocesorskim sistemima.
Ocenjivanje učenika se izvršava preko usmenog ispitivanja, kontrolnih vežbi i ocenjivanjem manjih projekata koje učenici treba da urade.

Vrh strane

Transparentnost maturskog ispita

SADRŽAJ I NAČIN POLAGANJA MATURSKOG ISPITA

Maturskim ispitom utvrđuje se zrelost i osposobljenost učenika za dalje školovanje. Maturski ispit polažu učenici koji su uspešno završili četvrti razred Računarske gimnazije Smart.

SADRŽAJ MATURSKOG ISPITA

Maturski ispit sastoji se iz dva dela - zajedničkog i izbornog. U okviru zajedničkog dela svi učenici polažu pismeni ispit iz:

1) srpskog jezika i književnosti

- ispit iz srpskog jezika i književnosti polaže se pismeno;
- pri ocenjivanju pismenog zadatka, ispitna komisija ima u vidu širinu obrađene teme, izbor i interpretaciju građe, kompoziciju, stil i jezik.

2) matematike

- ispit iz matematike polaže se pismeno;
- prilikom ocenjivanja pismenog zadatka ispitna komisija ima u vidu doslednost u sprovođenju postupka u rešavanju zadataka i tačnost rešenja zadataka.

U okviru izbornog dela učenici rade i brane maturski rad.

1) Maturski rad je samostalno obrađena tema, projekat, koju učenik bira iz spiska odabranih tema u okviru pređenih nastavnih jedinica računarskih predmeta: Programiranje i programski jezici, Modeli i baze podataka, Napredne tehnike programiranja, Operativni sistemi i računarske mreže, Primena računara. Teme za maturski rad utvrđuje nastavničko veće škole na predlog stručnih aktiva. Spisak utvrđenih tema objavljuje se na oglasnoj tabli ili dostavlja učenicima na uvid na drugi pogodan način najkasnije do početka drugog polugodišta za tekuću školsku godinu. Svrha maturskog rada je da učenik pokaže koliko vlada materijom u vezi sa temom, u kojoj meri je usvojio metode, kako se služi literaturom, da li je osposobljen da analizira, kritički razmišlja i da sistematično izrazi svoj lični stav u odnosu na temu koju obrađuje. U toku izrade maturskog rada obavezno je organizovanje najmanje četiri konsultacije na kojima je mentor dužan da prati rad učenika i pruži potrebnu pomoć upućivanjem na potrebnu literaturu i u izboru načina i strukture izrade rada.

2) Maturski rad se usmeno brani. Na odbrani maturskog rada učenik je dužan da izloži koncepciju svog rada, tehnologije koje je koristio, metode koje predstavljaju osnov rada. Posle odbrane maturskog rada ispitna komisija utvrđuje ocenu.

Svi predmeti se polažu prema planu i programu koji je učenik završio.

ORGANIZACIJA I NAČIN POLAGANJA MATURSKOG ISPITA

Maturski ispit polaže se u dva redovna maturska ispitna roka: junskom i avgustovskom roku. Učenik koji ne položi maturski ispit ili njegov deo u avgustovskom ispitnom roku, ima pravo da ga polaže naredne školske godine, u skladu sa zakonom.Za polaganje maturskog ispita učenik podnosi prijavu školi u roku koji odredi škola. U prijavi školi navodi naziv teme za maturski rad.

Učeniku koji se prijavi za polaganje maturskog ispita i bude sprečen da iz opravdanih razloga polaže ispit u celosti ili pojedine delove ispita, ispitni odbor može da odobri polaganje van redovnih rokova.

Učenik može da odustane od polaganja ispita tri dana pre početka ispita, o čemu obaveštava ispitni odbor.

Način polaganja pismenih ispita

  • Pismeni ispit iz istog predmeta polažu svi učenici istog dana
  • pismeni ispit iz pojedinog predmeta traje četiri školska časa
  • između dva pismena ispita, učenik mora da ima slobodan dan
  • prilikom polaganja pismenog ispita nije dozvoljeno korišćenje pomoćne literature
  • teme i zadatke za pismeni ispit predlažu predmetni nastavnici, a ispitna komisija na dan ispita, iz predloženih tema utvrđuje tri teme odnosno grupe zadataka od kojih učenik bira jednu
  • teme i zadatke za pismeni ispit učenici dobijaju neposredno pre početka pismenog ispita;
  • istu temu za maturski rad može da radi samo jedan učenik u istom ispitnom roku;
  • učenik predaje maturski rad u roku koji odredi ispitni odbor, a ukoliko ga ne preda, smatra se da je odustao od polaganja maturskog ispita;
  • učenik je dužan da poštuje ispitna pravila koja utvrdi ispitna komisija;
  • pismenom ispitu mogu da prisustvuju dežurni nastavnici, predsednik ispitnog odbora i predstavnici Ministarstva prosvete i sporta.

Ispitni odbor i ispitna komisija

Za sprovođenje maturskog ispita nastavničko veće škole formira ispitni odbor i ispitne komisije za srpski jezik i književnost i matematiku. Ispitni odbor čine predsednik, zamenik i članovi. Predsednik ispitnog odbora je direktor. Svi članovi ispitne komisije su istovremeno članovi ispitnog odbora. Ispitnu komisiju čine predsednik, predmetni ispitivač i razredni starešina. Dva člana moraju biti stručnjaci za predmet koji se polaže.

Nastavničko veće određuje ko će biti predsednik ispitne komisije. Zapisnik o radu ispitnih odbora vodi sekretar koga imenuje nastavničko veće. Ispitna komisija predlaže ocene iz predmeta i maturskog rada.

Ispitni odbor evidentira:

  • teme za maturski rad;
  • kandidate za maturski rad; 
  • nastavnike koji će da dežuraju za vreme pismenih ispita;
  • nastavnike mentore koje će učenici konsultovati u toku izrade maturskog rada;
  • utvrđuje teme i zadatke za pismene ispite;
  • utvrđuje opštu ocenu na maturskom ispitu;
  • utvrđuje konačnu ocenu u slučaju nesaglasnosti članova ispitne komisije prilikom zaključivanja ocene za pojedine predmete.

Ispitni odbor usvaja odluke većinom glasova prisutnih članova, a može da odlučuje ako su prisutne dve trećine članova.

OCENJIVANJE ISPITA

Svi učenici koji pozitivno završe sva četiri razreda stiču pravo da polažu maturski ispit. Učenik je položio maturski ispit ako je iz svih delova ispita dobio pozitivnu ocenu. Učenik koji je na maturskom ispitu dobio jednu ili dve nedovoljne ocene, polaže popravni ispit iz tih predmeta. Ukoliko ne položi popravni maturski ispit ili njegov deo, ima pravo da ga ponovo polaže u celini, u rokovima koje odredi škola.

Negativnom ocenom se ocenjuje učenik za koga se nedvosmisleno dokaže da je u toku ispita ili posle ispita koristio nedozvoljena sredstva ili da je rad prepisao. Negativnom ocenom se ocenjuje učenik koji prekine polaganje ispita bez opravdanih razloga, učenik koji nije predao pismeni rad, učenik koji je napustio prostoriju u kojoj se polaže ispit, bez dozvole dežurnog profesora.

VOĐENJE EVIDENCIJE

O toku polaganja pismenih ispita vodi se zapisnik. Za vreme dežurstva nastavnik upisuje u zapisnik sve što nije u skladu sa utvrđenim pravilima o toku pismenog ispita. Zapisnik se vodi posebno o radu ispitnih komisija, posebno o radu ispitnog odbora.

Zapisnik o maturskom ispitu obuhvata podatke o učeniku, podatke o ispitnim predmetima, članovima ispitnog odbora i ispitnih komisija, podatke o temama odnosno zadacima i uspeh za svaki deo ispita.

Smart d.o.o
Trg Mladenaca 5 21000 Novi Sad
Tel.+381 21 47 28 200
Fax.+381 21 47 28 200
office@smart.rs
Powered by Microsoft SharePoint